Ričard Morgan, pisac romana „Digitalni ugljenik“: „Moja sposobnost za nasilje ne poznaje granice“

Dok Netfliks snima seriju po njegovom brutalnom romanu, pisac priča o besu i jednoj raspravi koji su nadahnuli njegovo delo.
 
Na putu da se sretnem sa Ričardom Morganom, prošla sam pored plakata za „Digitalni ugljenik“, novu seriju na Netfliksu zasnovanu na surovom sajberpank romanu o budućnosti u kojoj ljudi mogu da se premeštaju u različita tela. Pisac, koji me je čekao u London kafeu, zadovoljno se nacerio kada sam mu to pomenula: živi u selu pokraj Norviča i taj plakat na kome se nalazi telo pothranjeno u plastici, prvi je koji je video.
 
„Digitalni ugljenik“ je priča o opasnom antiheroju Takeši Kovaču, koji se budi na Zemlji „180 svetlosnih godina daleko od kuće, koristeći telo drugog čoveka koje je iznajmio na šest nedelja.“ Kovač, bivši član vojne elite, nalazi se na zadatku istrage navodnog samoubistva jednog od najbogatijih ljudi na planeti, ili kako on kaže: „Doveli su me kako bih obavio posao koji lokalna policija nije htela ni da takne“.
 
Priča je smeštena u 25. vek, u vreme kada su ljudi postali u stanju da digitalno uskladište svoju svest i prenesu je u nova tela ili kako ih zovu „košuljice“. Ovaj distopijski noar roman objavljen je 2001. godine i obezbedio je Morganu trenutnu slavu. „Izuzetno,“ rekao je Tajms, „zapanjujući debitantski roman“. Holivud je stupio u kontakt sa njim preko Džoela Silvera, producenta „Matriksa“. Vorner Braders su Morganu dali ček od sedam cifara, što mu je omogućilo da da otkaz na dotadašnjem poslu predavača engleskog jezika. A onda je čekao da se film napravi. I čekao i čekao i čekao.
 
„Taj ogromni ček koji sam dobio bio je van pameti,“ kaže. „A onda, sedam godina na svakih 18 meseci platili bi mi još. Ali nikada ništa nisu uradili. Proveo sam godine misleći: „Sledeće godine će izaći, sledeće godine će izaći“. Na kraju kada su sve opcije ponestale, uskočila je Laeta Kalogridis, scenarista i producent koja propustila svoju šansu da 2002. godine dođe do prava za adaptaciju.
 
Morgan kaže da se ideja za „Digitalni ugljenik“ rodila tokom rasprave koju je vodio sa jednim budistom na nekoj zabavi. „Pričali smo o karmi i ideji da ako patite u ovom životu to je zato što ste u prethodnom nešto zasrali. Imam dosta strpljenja za budizam. Od svih velikih religija, u njemu je najmanje proseravanja. Ali sagovornika sam ipak pritegao: „Dakle patim a ne mogu da se setim čime sam zaslužio patnju? To baš i nije u redu, jer ja nisam ta osoba.“ A on je odogovorio: „Ista je duša“. Na to sam rekao: „To nema nikakve veze. Ono što je važno jeste to da li se ti, kao iskustveno biće, sećaš. U suprotnom ja sam kažnjen a da ne znam zašto. To je vrhunac nepravde.“
 
Ova ideja mu se urezala u um. „Da sam klasičan romanopisac,“ kaže on, „verovatno bi to izrodilo neku vrstu priče o duhovima ili reinkarnaciji. Ali ja sam duboko zagazio u naučnu fantastiku“. Morgan navodi da je „Blejd raner“ izvršio ogroman uticaj na njega kao i dela Vilijama Gibsona, Rejmonda Čendlera i Dašiela Hameta.
 
Roman kao i njegovi nastavci „Slomljeni anđeli“ i „Woken Furies“, sadrži scene teškog nasilja. „Nisam ljubitelj nasilja,“ kaže Morgan, „ali volim ga u cilju zabave. Sve što sam napisao preispituje taj paradoks. Dosta toga što pišem dolazi iz besa i sav taj bes je izbljuvan na stranice. Razbesni me kada vidim koliko ljudi mogu biti loši. Pretpostavljam da je to zbog toga što mi to izgleda kao protraćeni potencijal. Možemo biti toliko bolji. Ali uvek se spotaknemo, uvek uspemo da sve zajebemo. Kao da u nama postoji želja za tim“.
 
Kritičari su bili veoma pozitivni prema seriji na Netfliksu ali dosta pažnje je privukla scena u kojoj, u knjizi, Kovača prebace u telo brutalno mučene mlade žene. „Suština je da je izgubio svoje borbeno telo. Većina detalja u toj sceni je izvučeno iz izveštaja Amnesti internašenela o mučenjima žena disidenata u Iranu i Kolumbiji, što me je ispunilo besom.“
 
Međutim, u seriji ne dolazi do promene pola. Vidimo da muče Džoela Kinamana koji glumi Kovača. Kalogridis je napravila izmenu, kaže Morgan, misleći da će mučenje žene delovati kao „nižerazredna komercijalizacija, bolesno zadovoljstvo za ženomrsce“. Njemu promena ne smeta („i dalje deluje užasno“) i priznaje da je taj prizor u knjizi „nazivan seksističkim i jeftinim“. Ali on nikada nije tako gledao na njega. „To što će Kovač patiti na način na koji je žena u toj situaciji patila, za mene je bio vid odanosti. I naravno, on se kasnije vraća i na licu mesta ih sve iskasapi“.
 
Rekla sam mu da taj bes deluje u suprotnosti sa njegovim blagim manirima. „Kažeš da izgledam kao fin momak. Mislim da uglavnom i jesam takav. Suzbijam lošu stranu.“ Onda je ukazao na scenu u seriji u kojoj žena stavlja osuđenog silovatelja ili bolje rečeno njegovu svest, u telo zmije, što zločinca dovede do ludila.
 
„Netfliks je to dodao upitavši me da li bih to uradio svom najgorem neprijatelju. Odgovorio sam da verovatno bih. Mislim da moja sposobnost za osvetničko nasilje ne poznaje granice. Vidim šta se dešava u mestima kao što je Iran, pogotovo prema ženama. Nasilje prema ženama me uvek čini besnim, i kada kažem besnim mislim ludački besnim.“
 
„Rado bih iskasapio svakog pripadnika revolucionarne garde u Teheranu ako bih bio dovoljno oklopljen da to izvedem i preživim. Eto odakle ta razjarenost dolazi. I to se vidi na stranicama. Ali morate biti svesni da ako samo pišete fantazije o nasilju to onda neće funkcionisati. Mora biti realistično. Nasilje mora imati svoju cenu.“
 
Morgan je konsultant na seriji koja će, ako sve prođe kako treba, trajati pet sezona. Ranije je rekao da je završio sa pisanjem o Kovaču, ali ova adaptacija je „donekle sve ponovo pokrenula“, tako da će možda razmisliti hoće li se ponovo baviti njim. Za sada, završava novi naučno fantastični roman sa radnjom smeštenom na Marsu. „To je odgovor na ovaj apsurdni, poletni entuzijazam o kolonizaciji Marsa, koji se pojavio u poslednje vreme, pogotovo u Americi.“ Glavni lik je „razočaran, impulsivno nasilan i bez ljubavi prema bilo kome ili bilo čemu. Tako da se po atmosferi ne razlikuje od prethodnih romana.“
 
Morgan ima 52 godine, suprugu i malog sina. Bio je u srednjim tridesetim kada je „Digitalni ugljenik“ objavljen. Pre nego što je sklopio ugovor na tri knjige „14 godina je čekao, odbijan i zanemarivan“. Njegove priče su bile „nasilne, mračne, sumorne, sa usamljenim herojem u središtu“. I dalje su takve, ali ranije za njih nije bilo interesovanja.
 
Jedan roman se zvao „Ethics on the Precipice“. „Blesav naslov, zar ne? Nikoga nije zanimao.“ To ga je ozlovoljilo. „Imao sam stvarno fino, brižno vaspitanje srednje klase. Jednostavno sam pretpostavio da ću stupiti u svet i odmah biti otkriven kao sjajni pisac. Otišao sam u Kembridž, a to nije mesto koje me je moglo izvesti iz te zablude, tako da sam se muvao Londonom u svojim dvadesetim, uveren da će se uspeh jednostavno desiti.“
 
Otišao je na put, „pomalo naduren“, vukući pisaću mašinu sa sobom („Jebeni idiot“). A onda je došlo otkrovenje u hostelu u Meksiku. „Bio sam u krizi. U redu, šta to radiš? Da li ćeš klošariti unaokolo ili ćeš pisati?“ Vratio se kući, „prihvatio bedan posao predavača u Londonu, i pokušao se pomiriti sa tim“.
 
Kada ga pitaju za savet u vezi sa pisanjem, Morgan ima jedan koji rado deli: „Neka tvoj junak na početku uradi nešto neprihvatljivo. Potrebno je da se odmakneš od njega, tako da njegov lik ne ispadne veštački ili neka patetična fantazija. Možeš ga napraviti herojem ali moraš biti distanciran od njega. On nije ja, on nije ti, on je čovek koji bih možda donekle voleo da budem, ali uvek postoji cena koja mora da se plati. Pretpostavljm da se za njega može reći da je spreman na moralne kompromise.“
 
Naravno tu je još jedan savet koji može da ponudi: nikad ne odustaj. Ovaj uspeh sa serijom je na kraju krajeva dugo čekao. „Jednostavno je neverovatno,“ kaže. „Izgovaraju pred kamerom rečenice koje sam napisao 1997. godine. Manje više, reč po reč.“

Autor: Alison Flud
Izvor: www.theguardian.com
Foto: Roberta F.
Prevod: Vladimir Martinović