VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Reza Aslan: Sebe vidim kao lingvistu koji prevodi svetske religije na univerzalni jezik

Jedna od važnijih figura globalne intelektualne mape svakako je iransko-američki autor Reza Aslan koji tokom prethodnih 20 godina deli sa nama svoje stavove o politici i religiji. Aslan je samoopredeljeni musliman sa dubokim vezama sa hrišćanstvom, a kroz svoj rad pokušava da ispita predrasude i ubeđenja o religiji koje su duboko ukorenjene u društvu.

Nema strah od upuštanja u dekonstrukciju problema koji su na samoj granici kontroverze. Autor je brojnih knjiga, od koji je poslednja „Bog – Ljudska istorija“, kojima je privukao veliki broj sledbenika, ali i kritičara. Aslan sebe vidi kao lingvistu koji prevodi svetske religije na univerzalni jezik koji leži između redova.

Pokušajmo da razumemo vašu poziciju – vi ste kritičar, teolog, proučavate i rekonstruišete religiju, ali vam je istovremeno dodeljena uloga branioca islama zbog posebnog vremena u kom živimo. Dobro, da li ste vi onda najotvoreniji mislilac na svetu ili ste nekako zbunjeni?

Moram odmah da vas ispravim kod nekoliko stvari: nisam teolog jer je to neko ko proučava Boga, a ja proučavam religiju. To su potpuno različite stvari – ne zanima me teologija, dokazi i osporavanja postojanja Boga. Interesuje me istorija religije, njena fenomenologija, susret religije i društva, politike i identiteta. Kao čovek, branim sve religije, sva religiozna uverenja i ideologije. Branim individualno pravo da svako doživi transcedentno ili uzvišeno iskustvo na način na koji to želi. U tome je bila suština moje televizijske emisije „Vernik“ – bez obzira da li je reč o vuduu, sajentologiji ili čak kultu Sudnji dan. Smatram da je mogućnost da iskusite ideju transcedencije u kom god obliku želite neotuđivo pravo svakog pojedinca.

Istina je da je islam najodbojnija i najpogrešnije shvaćena religijska tradicija, posebno u Evropi i Severnoj Americi, zbog čega se često nalazim u ulozi braonica islama. To nije zato što sam musliman već zbog toga što je to religija koja je trenutno neprestano meta napada.

Osnovni problem, kako ja to vidim, leži u činjenici da mnogi ljudi posmatraju religiju na dva načina: prvi je da je reč o proizvodu neracionalnog razmišljanja jer će se svaka racionalna osoba koja ozbiljno gleda na religiju naći u nekoj vrsti paradoksa. Drugi stav je da je religija u svojoj osnovi plemenski identitet i da svako ko se identifikuje sa određenom religijom mora da održava neku vrstu plemenske odanosti. Ali ja mislim da su oba ova pogleda potpuno pogrešna.

Ali za šta se vi borite? Da ljudi imaju pravo da iskuse transcedentnost ili da svako doživljava religiju na svoj način?

Transcedentno iskustvo o kom govorite, nazovimo ga idejom vere, univerzalni je fenomen. Reč je o ideji koja postoji u svim ljudima, u svim kulturama tokom istorije. Utkana je u naš kognitvni proces – bukvalno smo rođeni sa tim impulsom i verovanjem da predstavljamo nešto više od samih materijalnih tela. Nije to samo moje shvatanje, postoji mnogo psiholoških i naučnih studija koje to dokazuju. Problem je u tome što religiju koristimo kako bismo iskazali ono što je neiskaziv, a univerzalni fenomen. Samim tim, religija je samo jezik kroz koji izražavamo urođene ideje o prirodi stvarnosti i našeg mesta u njoj.

Zato pre svega pokušavam da odbranim svačije pravo na takva osećanja, ali to čak i nije nešto što je potrebno odbraniti – u osnovi je reč o izboru, bez obzira na toda li verujete u Boga ili ne. Ako ste striktno materijalista koji veruje da ne postoji ništa van naših emipirijskih doživljaja, sjajno – ne želim ni da pokušavam da menjam nečiji stav jer ne postoji dokaz ni na jednoj strani. Ali ono što me zanima je da svaki pojedinac na planeti Zemlji koji želi da iskaže tu fundamentalnu emociju, ima pravo da to uradi na jeziku koji izabere.

U mnogim delovima sveta ovo je primarni metod identifikacije; veći deo sveta se izjašnjava pre svega po religiji, a ne po nacionalnosti. Znači da je to važno. Konflikti u pogledu relligije i nastaju zbog nedovoljnog razumevanja i religijske pismenosti.

U svojim delima govorite mnogo o religijskom impulsu. Možete li da nam ga objasnite?

„Religija“ označava institucionalizovani skup simbola i metafora koji je najčešće hijerarhijski, uglavnom vezan za neku vrstu hrama i relativno nov fenomen. Religiozni impuls je nastao mnogo pre homo sampijensa, postoje dokazi za to stari 14 ili 15 hiljada godina. Ovaj impuls i verovanje da smo nematerijalna bića postoje veoma dugo – da to kažem anahrono: reč je o verovanju u dušu.

Dakle možemo da razvijemo sopstvenu duhovnost koju nijedan naučnik ne može da odredi jer je, u suštini, metafizička?

Upravo tako. Duhovnost je drugi način da se kaže ista stvar. Upravo o njoj govorim kada mislim na religijski impuls. Ona je deo našeg evolutivnog procesa i u knjizi pokušavam da dovedem u pitanje koncenzus o tome da ne postoji razlog zbog kog bi se javio takav impuls, da ne stvara nikakvu prednost kod preživljavanja najjačeg. Jer se zapravo može smatrati izuzetnom manom – ako provodite vreme pokušavajući da se povežete sa nematerijalnim nivoom umesto da se borite za preživljavanje, verovatnoća je da ćete brže umreti od onih koji ne rade takve stvari.

Mislim da je jezik ograničavajući faktor. Postoji ideja da bez obzira na religiozni ili duhovni identitet, svi možemo da pristupimo trascendentnom carstvu i budemo deo njega.

Upravo tako, rekli ste to savršeno. Jezik ima svoja ograničenja i ona su u ovom slučaju ekstremnija jer se jezik sastoji od metafora. Kao vrsta smo gotovo nasledno skloni da pomešamo metafore sa konkretnim stvarima umesto da ih shvatamo kao smernice i fokusiramo svoje namere, posvećenost i verovanje na samu metaforu. Zbog toga je sve ovo zbunjujuće i često mi deluje da osnovna uloga koju treba da odigram je da budem lingvista koji ide i govori: „Hej, to je samo drugi način da se kaže ista stvar.“ Nadam se da će ljudi kada to shvate, pomisliti: „O, pa izgleda da i nismo toliko različiti.“

Nalazite se u veoma problematičnoj klimi. Otvoreno ste musliman i trudite se da svim religijama posvetite isto vreme. Šta Zapad pogrešno shvata u vezi sa islamom?

Islam je zapravo najraznovrsnija religija na svetu. Oko 1,7 milijardi ljudi veruje u islam i taj broj brzo raste, ali ova religija nema nikakav centar. Najveća religija na svetu je hrišćanstvo, od čega naravno katolici čine milijardu vernika, ali je razlika u odnosu na muslimane u tome što kod katolika postoji centar – pojedinac koji navodno predstavlja sve katolike sveta. Kod muslimana ne postoje papa i Vatikan. To je religija koju svako može jednostavno da usvoji ako poštuje dva jednostavna principa: ne postoji drugi bog osim Boga i Muhamed je božji prorok. Sve osim toga je stvar lične debate i ideja zbog čega i postoji toliko različitih škola i institucija koje se takmiče u definisanju značenja i poruka islama.

Posledica toga je da ako na primer odete u Bagdad, Teheran, Kairo, Džakartu ili London, nigde nećete videti dve iste vrste islama. A ipak, oni koji gledaju sa strane imaju shvatanje islama koje je potpuno suprotno od onoga što sam upravo opisao – da je nekako jedinstveno i monolitno.

Nove tehnologije komunikacije poput interneta i društvenih mreža, kao i mogućnosti putovanja i seljenja, stvaraju osećaj da se muslimani sada lakše povezuju sa ljudima koji dele njihova verovanja. Sve deluje kao veliko sjedinjavanje muslimanskog sveta. Međutim, dolazi zapravo do velikog cepanja muslimanskog sveta i upravo zato se javlja veliki porast konflikata u određenim regijama. Ovo je direktna posledica procesa u kom su institucionalizovani autoriteti, tokom prethodnih 14 vekova, držali čeličnom rukom značenje i poruku islama – pre svega jer su jedini imali pristup pismu – a sada su izgubili kontrolu. Sada se autoritet preneo u ruke pojedinaca širom sveta koji su osnaženi da stvaraju sopstvene verzije.

Ako uspemo da prevaziđemo specifičan religijski jezik i doživimo ga kao sredstvo izražavanja zajedničkog egzistencijalnog iskustva ljudskih bića, to će biti prvi korak ka stvaranju mirnijeg i naprednijeg sveta u kome neće postojati podele na „nas“ i „njih“ jer ćemo svi „mi“ deliti isto iskustvo.

Izvor: 52-insights.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: By Larry D. Moore / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
evo zašto je čitanje naglas dobro za vaš mozak laguna knjige Evo zašto je čitanje naglas dobro za vaš mozak
03.06.2020.
Ne tako davno, Linda Kan sedela je pored bolničkog kreveta u Hjustonu, osećajući se jako neprijatno. Pored nje je ležao njen osamdesetosmogodišnji otac. Imao je slabo srce. Morao je na operaciju. ...
više
kako je majčinstvo sare hejvud inspirisalo roman kaktus  laguna knjige Kako je majčinstvo Sare Hejvud inspirisalo roman „Kaktus“
03.06.2020.
Putovanje svake žene ka majčinstvu je jedinstveno, ali poput Suzan Grin, junakinje mog romana „Kaktus“, moje je došlo kasnije u životu i donelo gomilu iznenađenja. Kao što to radim sa većinom stvar...
više
srpske biblioteke na evropskom portalu creativesunite laguna knjige Srpske biblioteke na evropskom portalu CreativesUnite
03.06.2020.
Digitalne zbirke Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, udruženja Adligat (Muzej knjige i Biblioteka Lazić) i Narodne i Univerzitetske biblioteke Republike Srpske objavljene su na portalu Crea...
više
dušan krtolica slobodan sam kad crtam laguna knjige Dušan Krtolica: Slobodan sam kad crtam
03.06.2020.
Dušan Krtolica ima 17 godina i pravi je crtački genije, a njegov talenat je nadaleko poznat. Ovaj mladić stvorio je mnoštvo crteža kao i „Enciklopediju praistorijskih životinja“. Još kao dete pohađao ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.