Naslov:
„Slejdova vila“
Ko je autor?
Dejvid Mičel, autor bestselera „Njujork Tajmsa“ ‒ „Nevidljivi sati“ i „Atlas oblaka“.
Zaplet ukratko:
U uskoj uličici mala crna vrata vode na posed nesrazmerno veliki za gradsko naselje u kojem se nalazi. Svakih devet godina stanari, čudni brat i sestra, u Slejdovu vilu primaju posebnog gosta. Zbog čega, tačno? Pročitao sam knjigu u jednom dahu ne samo da bih saznao odgovor, već da bih ga iskusio.
Izmislite novi naslov za knjigu:
„Duša ostaje u pokretu“
Pročitajte ovu knjigu ako vam se svideo:
Neki od ranijih romana Dejvida Mičela, koji pomeraju granice žanrova, naravno, ali takođe, ako volite „Alisu u zemlji čuda“ Luisa Kerola, seriju „Sendmen“ Nila Gejmena, film „Dark City“ i roman „Kuća listova“ autora Marka Z. Danijelevskog.
Upoznajte glavne likove:
Prvi narator u knjizi je nesiguran, pomalo autističan tinejdžer, nakljukan „maminim“ valijumom. Mičel je napravio odličan izbor kad se odlučio da počne sa Nejtanom, jer on vrlo brzo izaziva našu naklonost. „Mama kaže da moram naučiti da se bolje uklapam, ali ne postoje kursevi uklapanja, čak ni na oglasnoj tabli u gradskoj biblioteci”. Shvatamo kako se uklapamo u ovaj svet zbog simpatije koju osećamo prema Nejtanu, da bi se već u sledećem trenutku taj svet promenio, deformisao i pretvorio u naredni deo knjige. Smenjuju se priče policajca šoviniste, novinarke koju meštani vide kao „velegradsku lezbejku iz medija“ i nestašnu tajanstvenu gospodaricu Lejdi Grejer, kojoj je nakon tolikih decenija brat konačno dozlogrdio. Uprkos velikom broju likova, pravi junak ovog romana je upravo svet koji je Mičel stvorio, sa jezivim i misterioznim pravilima, na način koji vas upija u radnju bez zadrške.
Navedene likove bi na filmu tumačili:
Džejk i Megi Džilenhol iz mlađih dana bi bili savršeni da tumače uloge brata i sestre koji neodoljivo asociraju na sledbenike Alistera Kroulija. Kad je reč o scenografiji i atmosferi na pamet mi pada film „Inception“ Kristofera Nolana.
Ambijent: da li biste želeli da živite tamo?
Nikad nisam bio tip osobe na esid tripu koji pada na zdanja poput onih iz „Overluka“ ili na staromodnu planinsku kućicu kakav je hotel iz filma „The Shining“. Ali možda sam samo ja takav.
Koja je vaša omiljena rečenica?
„Bol je amputacija, ali je nada neizlečiva hemofilija: samo krvarite i krvarite.“
Presuda:
Knjiga je zabavna, čudna, razigrana, a opet ispunjena hororom, i zbog nje sam poželeo da istrčim napolje i kupim sve što je Mičel napisao. U prvom delu autor kaže: „Tamo sam video oglas kluba za igru Zmajevi i lagumi, i baš bih voleo da idem, ali mama kaže da ne mogu zato što su Zmajevi i lagumi igranje sa mračnim silama.” Pa, čitanje ove knjige je kao ulazak u klub 'Zmajevi i lagumi' u koji vam majka brani da idete.
Mračne sile su ovde delikato utkane u priču i za posledicu imamo zaplet koji nas tera da čitamo knjigu u jednom dahu. U trenutku kada se približite kraju knjige, uvučeni ste u nešto što podseća na stogodišnju spiritualističku obuku iz okultnih veština. Složena premisa koja čini osnovu priče obavezuje Mičela da često objašnjava pravila igre, i to kroz dijalog dva lika kojima je, očigledno, već jasno o čemu se radi... drugim rečima, to je dijalog za publiku. Ali čak i ovu potencijalnu slabost Mičel uspeva da prevaziđe načinom na koji je utemeljio likove (videćete na šta mislim), i to postaje dodatno pojašnjenje koje će mnogi čitaoci ceniti.
Ovo je izuzetno maštovita knjiga sa toliko slojeva da će čitalac neminovno posumnjati da će Mičel uspeti da se iskobelja iz svega. Ali uspeva. Roman „Slejdova vila“ je isti kao Slejdova vila – zdanje iz priče. Pozvani smo da uđemo, ali ne znamo da li ćemo ikada uspeti da izađemo. Zapravo, u svakoj sporednoj sobi, niz svaki hodnik, u podrumu ili na tavanu ovog romana, bilo da se osećamo dobro ili prestravljeno, „Slejdova vila“ otvara velika pitanja o vremenu, o stvarnosti, o duši I o večnosti. „Slejdova vila“ menja naše shvatanje percepcije, ali istovremeno I naša razmišljanja o književnosti I popularnim žanrovima.
Autor: Kris Rosales
Izvor: litreactor.com
Prevod: Maja Horvat