Recenzija knjige „Na sve strane mali požari“, autorke Selest Ing

Autorka romana „Moramo da pričamo o Kevinu“, Lajonel Šrajver, predstavila je roman Selest Ing kao „sjajno izgrađenu misteriju o zapaljenoj kući iz koje saznajemo mnogo toga o majčinstvu i izvlačimo mnoge pouke“.

U mestu Šejkers Hajts, Ohajo, jednom od prvih planski naseljenih zajednica u Americi, najviše se cene red i sloga. Američka spisateljica azijskog porekla, Selest Ing, koja je deo detinjstva provela u Šejkers Hajtsu, svoj drugi roman „Na sve strane mali požari“ utemeljila je na snažnom osećaju pripadnosti tom mestu. Radnja romana odvija se devedesetih godina XX veka (što je suptilno naznačeno činjenicom da likovi gledaju emisiju Džerija Springera); Šejkers Hajts je opisan kao ona specifična vrsta uštogljenog susedstva iz pedesetih godina kakvo je često prikazivano u američkim medijima.

Ipak, kad je reč o fikciji, problema ima i u raju. Autorka nas na početku upoznaje sa imućnom porodicom Ričardson, nakon što im je neko zapalio kuću. Troje starije dece krivicu pokušavaju da svale na najmlađu devojčicu – porodičnu ludu, koja je nestala. Međutim, problem nije toliko u tome ko je krivac za podmetnuti požar, što saznajemo tek na samom kraju, naravno, već to što je zločin počinjen, kako se čini, bez pravog motiva.

Knjiga „Na sve strane mali požari“ ne bavi se toliko požarima, koliko se bavi bebama. Autorka je strukturu priče osmislila kao tri koncentrična kruga, od kojih svaki ima svoj podzaplet i moralnu dilemu koja se tiče malog deteta. Prvo, bliski prijatelji porodice Ričardson prihvataju napušteno dete, ostavljeno u vatrogasnoj stanici, koje se nadaju da će usvojiti. Ali, Kineskinja, majka male devojčice uspeva da se sabere i želi svoje dete natrag. Drugo, nekoliko godina ranije, Mija, stanarka Ričardsovih, bila je surogat majka za jedan bogat par koji nije mogao da ima decu, nakon što je svojeručno izvela inseminaciju spermom dotičnog čoveka. Međutim, počela je da se vezuje za to nerođeno dete. Treće, najstarija kćerka Ričardsonovih ostaje u drugom stanju sa svojim dečkom, nesvesnim onoga što se događa. Njena porodica bi mogla da podiže to dete, ali ono bi moglo da stane na put njenom univerzitetskom obrazovanju.

Za svaki od ova tri slučaja postavlja se pitanje čija su prava ugrožena i čije želje imaju prednost.

„I svaki put svodi se na isto“, kaže autorka, možda i previše eksplicitno. „Šta je to što nekoga čini majkom? Da li je to samo biologija ili je to ljubav?“

Kad je reč o trećem slučaju, nisam imala nikakvu dilemu. Verujem u slobodan izbor žene i nikako nisam pobornik tinejdžerskih trudnoća, mada verovatno ima mnogo čitalaca koji razmišljaju drugačije. U prvom i drugom slučaju, obe suprotstavljene strane imaju jake argumente i pravo na brigu o detetu, i jedna strana mora da se žrtvuje zarad sreće druge strane. Autorka svesno stavlja siromašne majke nasuprot bogatim parovima koji deci mogu da obezbede mnogo više, tako namećući pitanje pod čijim bi starateljstvom detetu bilo bolje.

Roman „Na sve strane mali požari“ veoma je dobro napisan. Likovi su živopisni. Autorka, sa izrazitom gracioznošću i autoritetom izlazi na kraj sa velikim brojem karaktera, mnoštvom perspektiva, i sva tri kruga cirkusa koji je zamislila. Dinamika između braće i sestara, tinejdžerski ljubavni odnosi, predstavljeni su vrlo verno. Proza je savršeno upeglana, i nisam pronašla nijednu rečenicu koja mi je delovala neusaglašeno ili banalno – mada sam, što je pomalo čudno, pronašla samo jednu rečenicu koja je na mene ostavila posebno jak utisak („Tišina se razvlačila poput karamele“).

Pred vama je roman koji spada u onu vrstu fikcije kakvu mnogi ljubitelji knjiga traže. Poseduje sve neophodne elemente jednog zadovoljavajućeg štiva. Velika je verovatnoća da će ovaj roman naići na odličan prijem; debitantski roman ove autorke „Sve što ti nikad nisam rekla“ pobrao je odlične kritike i mnoge nagrade. Na kraju krajeva, ja sam uživala čitajući ovu knjigu.

Autor: Lajonel Šrajver
Izvor: theguardian.com
Prevod: Maja Horvat