Razgovor sa Stefani Perkins, autorkom „Ane i francuskog poljupca‟

Da, dobro ste to pročitali – totalno kul Stefani Perkins, autorka tinejdžerskog romana „Ana i francuski poljubac“ odgovara  na naša pitanja. Svako kome je Francuska fetiš će se bez sumnje oduševiti ovom pričom. Stefani je ljubazno  pristala da odgovori na nekoliko pitanja o ovom romanu!

U „Ani i francuskom poljupcu“ našu junakinju (Anu) šalju u pariski internat i ona nije srećna zbog toga. Da si ti na njenom mestu, kakva bi tvoja reakcija bila? Da li bi jedva čekali da odeš ili bi se zabarikadirala u svoju sobu?

Anina reakcija je veoma slična onoj kakva bi i moja bila. Kada sam dobila ideju da napišem roman smešten u Parizu iako skoro ništa nisam znala o Francuskoj i o francuskom jeziku, bila sam prestrašena. Kad bi Ana nešto naučila, i ja bih nešto naučila. Zajedno smo postale hrabrije (i kultivisanije!).

Šta da očekujemo od našeg junaka, Etjena Sen Klera? Koliko je drugačiji od stereotipa „mladog Francuza“?

On nije zapravo Francuz! Njegov otac je Francuz, njegova majka je Amerikanka, a on je odrastao u Londonu, tako da ima engleski akcenat. On ima i svojih mana. Greši i donosi loše odluke. Ja se nadam da će zbog svojih mana biti više seksi i realniji za moje čitaoce. Ne zanima me savršenstvo. Savršenstvo je dosadno.

Ali on ima stvarno, stvarno lepu kosu.
 
Radnja romana „Ana i francuski poljubac“ se odvija u Parizu. Da li planirate da smestite radnju nekog od svojih budućih romana u velike gradove sveta, u duhu „Ane“? Letnja romansa u Rimu, vruć flert na grčkim ostrvima, ljubav na prvi pogled u Londonu… lista može da se nastavi unedogled!

Moj sledeći roman, „Lola i momak iz susedstva“ (knjiga koja se nadovezuje na „Anu“), smešten je u Americi, ali poslednja knjiga koja se nadovezuje na ove romane, „Isla i srećan kraj“ je takođe smeštena u Pariz. Volela bih da napišem više internacionalnih romana. Ja sam već duže vreme anglofil, tako da verujem da ću jednog dana napisati priču smeštenu u Engleskoj. A već radim na planovima nekoliko romana, čija će radnja biti smeštena u drugim (neću vam za sada odati kojim!) zemljama, zbog čudne istorije ili aspekata ovih zemalja koji su mi fascinantni.
 
Kakva vrsta muzike te inspiriše da pišeš? Da li postoje određene vrste raspoloženja, glasova ili stihova koja te posebno nadahnjuju? (Svako ko pravi tvoj blog znaće da si slaba na Krisa Martina, Rufusa Vejnrajta i da voliš sve što je „kul“)

Hvala ti za kompliment! Ovo je možda uobičajen odgovor, ali ja slušam skoro sve i čitam skoro sve. Dopada mi se pank sedamdesetih ali i klavirski koncerti. Moj omiljeni bend je Radiohead, tako da se nađu na svakoj plejlisti, Slušala sam dosta francuskog roka i panka. Muzička tema „Ane“ je „Besoin De Rien“ od Hellboys. Ne baš i tema za njen sadržaj (naslov pesme znači „hvala ni za šta“, ha!), ali stvara osećaj uzbuđenja i zbunjenosti.
 
Ovih dana je teško naći dobar roman u odeljenju za tinejdžere. Lepe korice lukavo prikrivaju ne tako dobru priču i zbog navale paranormalnih zapleta je teško razdvojiti dobre od loših priča. Po tvom mišljenju, kao čitaoca i kao pisca, šta misliš da je potrebno za dobar roman za mlade? I po čemu se takav roman prepoznaje?

Da, nažalost, moram da se složim sa tim. I dalje se objavljuje mnogo sjajnih knjiga, ali zahteva više truda naći ih nego što je to ranije bilo. Prvo, ako pročitate na internetu kako je neka knjiga (uključujući moje knjige) „neverovatno dobra“, primite to sa rezervom. Pitajte knjižara da vam preporuči dobru knjigu. Oni nemaju skrivenih namera, žele da dobri romani uspeju i vole da usmere ljude na kvalitetne knjige koje nemaju velike marketinške kampanje.

Takođe, nije loše pročitati prvih nekoliko strana knjige pre nego što uložite svoje vreme i novac u nju. Te prve strane će vam mnogo reći o knjizi. Ako vam se čini da će vam se dopasti, dopašće vam se.

Što se tiče mog mišljenja o tome šta je potrebno za dobar roman za mlade, ono je fleksibilno. Čitam sve žanrove. Uživam i u popularnim radovima i u književnim delima. Sve u svemu, nadam se da ću pronaći likove koji izgledaju stvarno i razvijaju se i rastu u romanu, kao i okruženje u romanu koje vas uvlači, nešto (bilo šta!) što me može iznenaditi, i, da, srećan završetak. Ubacite tu i malo romantike i to je za mene raj.
 
Izvor: nicegirlsreadbooks.com