Razgovor sa Piterom V. Bretom prepun detalja koji bi vam mogli pokvariti čitanje njegovog poslednjeg romana

Najgore je kada neočekivano naletite na detalje koji odaju radnju neke knjige ili filma. Do dana današnjeg nisam završila TV seriju „Dekster“ jer mi je kolega odao ključni događaj u 4. sezoni. Ne bih želela nikome da upropastim čitanje romana „Utroba zemlje“, stoga ne čitajte ostatak članka ako niste završili „Demonski ciklus“. Treba ga pročitati.


 
Sa Piterom sam se dogovorila za ovaj razgovor kada sam ga srela na promociji njegove knjige. Intervju se najviše bavi nekim osobenostima i zanimljivostima koje su me opsedale pošto sam završila toliko voljeni serijal.
 
Zdravo Pitere! Hvala ti što si odvojio vreme da zadovoljiš moju radoznalost pošto sam završila roman  „Utroba zemlje“. (Poslednja šansa za čitaoce da, ako nisu završili serijal, prestanu da čitaju ovaj članak i izbegnu detalje koji će im odati radnju!)
 
Čestitam na završetku serijala „Demonski ciklus“! Kao neko ko je zainteresovan za stvaralački proces moram da te pitam da li te je neki od likova iznenadio načinom na koji je završio ili si od početka znao njihovu konačnu sudbinu?
 
Zdravo Saro! Hvala ti što si me pozvala na ovaj razgovor. Ne stidim se reći da sam prilično uzbuđen zbog njega. Čekao sam osamnaest godina da konačno pričam o ovim stvarima. Kratka priča koja je prerasla u „Demonski ciklus“ sada je dovoljno stara da izađe na glasanje.
 
Mislim da je pošteno reći da me je svaki od likova donekle iznenadio. Čak i Arlen. Možda pogotovo on. Kada sam prvi put smislio njegovu priču, znao sam kako će se sve završiti, ali njemu sam namenio da od tvrdoglavog dečaka izraste u zamišljenog, besnog, Betmena ubicu demona i takav ostane do kraja. Divlja Rena je trebalo da bude njegov partner u toj sumornoj, mračnoj noći.
 
Susret sa demonom uma mu je dao nove poglede, ali brak je bio to što je promenilo Arlena (i Renu) onako kako nisam predvideo. Iznenada u miru sa samim sobom, njegova svest se proširila a bes izbledeo. Zaplet se nikada nije menjao, ali ta promena je na mnoge načine iz osnova izmenila priču.
 
Isto se dogodilo i sa Lišom. Prvobitni zaplet za „Presto od lobanja“ bio je da Tamosa slaže da je dete koje nosi njegovo. Ali kada je došao taj trenutak delovao je toliko neusklađeno sa likom da je izgledalo kao da se glumica koja igra Lišu okrenula ka meni i rekla: „Želim da kažem taj tekst“. Umesto toga, izlanula je istinu. To je sve dodatno zakomplikovalo, ali priča je zbog toga postala bolja.
 
Rodžer je živeo duže nego što je zamišljeno jer je imao te oči štenca i sazreo je, takođe zahvaljujući braku.
 
Inevera se u poslednjem delu uključila u akciju mnogo više nego što se očekivalo, zbacivši konačno svoj veo manipulatora.
 
Trebalo je da Aban, Rejgen, Elisa, Brajar i Ašija budu sporedni likovi, i najmanje dvoje od njih posečeni do kraja romana „Presto od lobanja“, ali svi su dobili svoj život i njihova priča se morala ispričati.
 
Kad već pričamo o romanu „Utroba zemlje“, recite nam šta je bio neočekivani dar koji je Kadži ostavio Amanu prema Ineverinom proročanstvu? Da li su ostaci Alinog Koplja ili potomci njegovih predaka koje su demoni hiljadama godina koristili kao ostavu to što je pomoglo da zbuni košnicu?
 
Te stvari su tako nerazdvojivo povezane za mene da jedino mogu reći: „Da“. Džardir pronalazi utvrdu svojih predaka napuštenu, ali vojska Kadžija je još uvek tu, i čeka kada on dospe do košnice.

Ironično je da su ta dva događaja dvostruki udarac koji navodi Amana da preduzme konačni korak i počne da preispituje sve u šta je oduvek verovao.

Alino koplje kaže Džardiru da je legenda o Kadžiju istinita, i potvrdi da Kadži nije uspeo. Careva moć širi njegovu svest ali kada dospe do Neba, tamo ne nalazi ništa. Još uvek uzdrman tim emocionalnim udarcem, on sreće Alamen Fajie, heroje osuđene na ropstvo za mnoga pokolenja. Kako je tako neshvatljiv užas mogao biti deo Tvorčevog plana? To razorno otkrovenje koje je saznao od Kadžija oblikovalo je čoveka koji je ušao u košnicu.

Kakvu je ulogu Aban trebalo da odigra u Šarak Ka? Da li je to borba sa demonom uma da od kraljice sačuva tajnu o Arlenu i Amanu ili mu je sudbina bila da organizuje haos koji će doći posle?

To je jedno od najčešćih pitanja. Mislio sam da je nagovešteno u tekstu, ali trebalo je to da pojasnim. Demon uma koji kontroliše Manastir evnuha je isti onaj koji je rukovodio napadom demona na Dokograd. Poslednji put gledamo iz Ineverinog  ugla kako snage Dokograda bivaju savladane sa svih strana.

Da Aban, Ašija, Brajar i mali Kadži nisu bili na istom mestu u isto vreme demon bi pobedio i Dokograd bi pao pre nego što Arlen dopre do Utrobe.

Ali to ne znači da je priča o Abanu završena…

Šta se desilo sa Utvrdom Anžije tokom sukoba u kome se drugi junaci bore za svoj život? Da li će se pleme Madža vratiti na vreme na sigurno ili će Aman sklopiti mir s njima ili će sudbina potvrditi da će se krv proliti da bi se nasilno sklonili?

Pleme Madža i njihovi mnogo brojniji robovi iz zelenpredela su se vratili u Pustinjsko Koplje i starim navikama, mameći demone u Lavirint i sačekujući ih. Arlenova magija ne doseže do kraja pustinje, tako su događaji na kraju „Utrobe zemlje“ prošli neopaženo.

To je priča koja tek treba da se ispriča, a nikada nije mudro kladiti se protiv kocke.

Kako će se Asom, Asukadži i Ašija ponovo ujediniti, pogotovo posle izdaje koju je Ašija iskusila?

Slede razvodi, borbe za starateljstvom nad decom, raspored poseta, podela materijalnih dobara…

Kada Arlen nestane u završnoj sceni, vidi druge kontinente i prostranstvo sveta. Kako se ljudi u drugim oblastima bore protiv demona? Ili su demoni ograničeni na određene oblasti sveta?

Demoni su svetski problem sa kojim se svaka kultura nosi na svoj način – neki su prilično drugačiji od onih koje smo videli. Imam obimne beleške o tome.

Sada kada više nema demona, da li će ljudi moći da nastave da se koriste magijom? Da li će veština lečenja horom biti moguća kada kosti demona više ne budu dostupne? Ili šta je sa dama'ting? Da li će te vidovnjačke veštine biti izgubljene usled nedostatka materijala od kojih bi se pravile kockice?

Magija je i dalje svuda, ali njena upotreba će se promeniti. I dalje su tu demoni koji su izvan Arlenovog domašaja, ali bez svoje kraljice ne mogu se razmnožavati. Veliko smanjenje dostupne hore će učiniti da magija postane dragocena.

Kosti koje su propisno pripremljene i premazane mogu se ponovo napuniti, ali magija koja je došla iz Utrobe je suviše raspršena da bi ih brzo napunila. Međutim, simboli skupljaju magiju preko velikih prostranstava, obezbeđujući izvor koji manipulatori mogu da koriste.

Nastavljamo na istu temu o posledicama uništenja demona. Da li će proces podmlađivanja prilikom njihovog ubijanja sada biti vraćen na normalu, ili se vratiti na uobičajnu brzinu sada kada nema demona da se ubijaju? Uz to, da li će Drvoseče, Rena i svi ostali koji su redovno ubijali demone, zbog nedostatka priliva moći koje su osećali čineći to, sada pasti u apstinencijalnu krizu sličnu onoj kod nestašice droge?

Neki će uživati dugovečnost i zdravlje zahvaljujući posledicama demonske magije, ali neće biti kao ranije, mladost će prolaziti brže a stare će sustizati njihove godine. Vreme podmlađivanja je prošlo ali će neke suptilne stvari, kao Elonina trudnoća u njenoj pedesetoj, biti uobičajene.

Povlačenje će borcima različito pasti – nekima će biti teško, drugima nepodnošljivo. Neki će u to doživeti kao olakšanje, drugi kao kaznu.

Oni koji su jeli meso demona će u svojoj krvi zadržati delić magije, i uz vežbu biti u stanju da crpe moć iz nje.

Tokom silaska u Utrobu, kao čitalac sam pronašla vezu i sa Danteom i sa Čarobnjakom iz Oza (polje makova). Šta ti je bilo inspiracija za različite slojeve Utrobe koji su tako posebni u odnosu na ranije opisane krajolike u serijalu?

Laska mi što misliš da sam tako načitan. Koristio sam skraćeni priručnik da bih položio Dantea a što se tiče čarobnjaka iz Oza, gledao sam samo film. Silazak u Utrobu ima više veze sa igrom „Lagumi i zmajevi“ nego sa grčkom tragedijom.

Mnogo toga je bilo inspirisano ovozemaljskim stvarima. Volim da mislim kako će brojne generacije izložene magiji Utrobe razviti stvari u zastrašujućem pravcu. Zombi gljivice su inspirisane člancima koje sam čitao o pravim gljivicama ophiocordyceps unilateralis. Kucajte taj naziv na Guglu ako želite da imate košmare o pečurkama do kraja života. Crvi koji sišu magiju su takođe inspirisani bićima iz stvarnog sveta.

Tu su i neke izostavljene scene gde se skupina bori sa pećinskim demonima koji prskaju smrtonosnu svilu koja može da prekrije simbole i spreči ih da crpe moć.

Jedan od mojih omiljenih delova iz serijala „Demonski ciklus“ predstavlja putovanje u Utrobu koje je pokrenulo brojna pitanja kod mene. Rat Kadžija morao je biti mnogo drugačiji od onih koje vode Aman i Arlen. Pored toga što su demoni postavili mnoge zamke za tih 5000 godina od kraja Kadžijevih ratova, sadašnju avanturu vodi šačica ljudi, dok su drevne borbe uključivale ogromne vojske. Te razlike služe da bace svetlo na neverovatne poteškoće s kojima se Arlen suočava da bi uspeo. Šta je bio razlog da Kadži omane kada je bio tako blizu postizanja svog cilja?

Kadži  je morao da se vrati na površinu da bi sakupio još trupa. Košnica se budila, ali nije imala dovoljno vojnika za konačni proboj. Na površini je žeđ za ratom bledela, Kadži je pod zemljom bio suviše dugo, veliki broj Šarama i zaliha je nestao u Čeljustima ponora da se nikada ne vrate. Morao je da ode lično da bi postigao svoj cilj, i dok je bio daleko od svog položaja, demoni su srušili pećinu.

Na površini je izgledalo kao da su pobedili. Demonske vojske su bile tako desetkovane da su prestale da se dižu noću. Narodu je izgledalo da je Šar’Dama Ka pobedio ali Kadži je znao bolje i napisao je tekst Evedža tako da ljudi nikada ne zaborave pretnju.

U vezi sa istom temom, kako su Amanovi preci izgradili tako neverovatne, složene građevine u tako neprijateljskom okruženju? Da li možda razmišljaš o pisanju knjige koja bi prethodila ovom serijalu ili bi dizanje vela uništilo nešto od tajanstvenosti koja okružuje tvoj svet?

Uvod u serijal u kome bi Kadži bio glavni lik, je verovatno priča koju obožavaoci najčešće traže, ali za sada nemam planove za njega. Više sam usredsređen za događaje koji će se desiti, premda ću otkriti više o prošlosti kada dođe vreme za to.

Uprkos rečenom, imam neke ideje, ali ne znam kada ću se pozabaviti njima.

Izvor: critiquingchemist.com
Prevod: Vladimir Martinović
Foto: Karsten Moran