Razgovor sa Marijom Sempl

Od scenaristkinje serije „Ometeni u razvoju“ (Arrested Development) stiže urnebesni prikaz života u kišovitom gradu, Sijetlu.

Bernadetu Foks obuzima paranoja u Sijetlu, gradu koji naziva „sumornim gornjim levim ćoškom Amerike“. Njen muž, Eldži, postaje stereotip muškarca koji živi u ovom gradu: radi za Majkrosoft, vozi bicikl na posao i radi prekovremeno na IT projektima koji imaju kodirane nazive. Da ne pričamo o lošem vremenu...

„Sve što si čuo o kiši, sve je tačno“, kaže Bernadeta. „Pomislio bi čovek da je to ovde svima već u srži, naročito onima koji su tu čitav život. Ali svaki put kad padne kiša, a moraš s nekim da razgovaraš, evo šta ti kažu: ʼMožeš li da poveruješ kakvo je ovo vreme!’ Dođe ti da im odgovoriš: ’Znate šta, baš mogu da poverujem kakvo je. Ono što ne mogu da poverujem, to je da zaista vodimo razgovor o vremenu.ʼ“

Ono što Bernadeta mrzi više od Sijetla zapravo su ljudi koji u njemu žive. To je nije učinilo miljenicom među majkama dece koja pohađaju istu privatnu školu kao i njena ćerka mezimica Bija. Nekada je u južnoj Kaliforniji bila zvezda u pomolu, kao arhitekta, ali danas Bernadeta svoje dane provodi utamničena u njihovoj poluraspaloj kući (nekadašnjem popravnom domu za devojke), oslanjajući se na pomoć onlajn-asistenta koji joj pomaže iz Indije oko svakodnevnih poslova.

Kada petnaestogodišnja Bija odluči da kao nagradu za odličan uspeh u školi njena porodica otputuje na Antarktik, agorafobična Bernadeta moraće da skupi petlju kako bi se upustila na putovanje. Kako se odmor bliži, tako Bernadetino sve ekscentričnije ponašanje počinje da brine Eldžija, te će pokušati da spasi stvar, u vidu bezuspešne intervencije koja će se završiti Bernadetinim nestankom i pretpostavljenom smrću. Međutim, u ovom smehotresnom romanu ništa nije onako kako izgleda.

Mogli biste da pomislite da niko ne može mrzeti Sijetl više od Bernadete. Ali autorka Marija Sempl je tu da vas razuveri. Preselila se u Sijetl nakon četiri godine uspešne karijere u Los Anđelesu kao scenarista za televiziju.

„Sada volim Sijetl“, insistira preko telefonskog razgovora iz svog doma u Sijetlu tokom, podrazumeva se, veoma kišnog dana. „Isprva mi se nije dopao. Napustila sam uspešnu karijeru i odjednom više nisam imala nikakvu. U meni je tinjala vragolasta kreativna energija koju nikako nisam mogla da potisnem, pa sam počela da je usmeravam isključivo na mržnju prema Sijetlu. Uhvatila sam sebe kako to radim i pomislila kako je to smešno“.

I tako je nastala Bernadeta Foks. Ali Semplova užurbano dodaje da je to jedina sličnost između nje i njene junakinje. Autorkina osmogodišnja ćerka takođe pohađa privatnu školu, ali ostale mame nisu ni nalik nesnosnim likovima iz romana koji su željni pomaka na društvenoj lestvici.

Nasuprot Bernadeti, koja je iznenada napustila obećavajuću karijeru nakon traumatičnih događaja koji su se odigrali dve decenije ranije, Marija Sempl imala je dugogodišnju i stabilnu karijeru. Prvi roman This One is Mine (Ovo je moje) objavila je 2008. godine, a radila je i za časopise i televiziju, uključujući film „Lud za tobom“ (Mad About You) i kultnu seriju „Ometeni u razvoju“.

„Jasno mi je zašto pisanje scenarija za televiziju može delovati glamurozno“, kaže Semplova. „Ali vrlo brzo vas iznuri, dok trepnete. Rad na takvim projektima je sedam dana u nedelji do 2-3 izjutra“.



Nakon rada na nagrađenoj seriji poput „Ometeni u razvoju“, kaže da je došlo vreme da napusti nešto što bi mnogi smatrali poslom iz snova. Stoga su se ona i njen momak – tu zastajkuje da se našali – „Momak. Zvuči kao da sam pokupila nekog muškarca u baru. A zajedno smo 25 godina“ – spakovali i zajedno sa ćerkom se preselili na sever. Kada je shvatila da je njeno gunađanje o Sijetlu zapravo smešno, bacila se na posao.

Roman „Gde si nestala, Bernadeta“ predstavljen je u formi pisama, imejlova, faktura, pa čak i policijskih izveštaja. Semplova se odlučila na ovakav pristup nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da piše iz ugla agorafobične, pomalo mizantropične Bernadete.

„Desio mi se EUREKA momenat: ovo će biti epistolarni roman, jedan od najtradicionalnijih vidova, staromodnih književnih formi“, kaže Semplova. „Na ovu knjigu su snažno uticale ’Opasne veze’, iako je reč o savremenim problemima“.

Kada je odluka doneta, Semplova je zacrtala jednostavan cilj – da napiše sjajan epistolarni roman.

„To nosi veliki pritisak“, kaže. „Razmišlja bih tako i pomislila, sranje, sada moram da osmislim TED talk! Skoro svakog dana sam se pitala u šta sam se to uvalila.“

Format savršeno paše. Bezbrižni, žargonima krcati mejlovi iz prepiske sa privatnom školom ispresecani su psihijatrijskim izveštajem o seansi sa Bernadetom. Svaki od junaka je zabavan, pun mana i toliko realan da boli.

Džonatan Frenzen je rekao da je „iskidao stranice u halapljivom čitanju“, što Semplova kao veliki poštovalac i dalje pokušava da procesuira.

„To je kao da je neko došao u moj život iz neke druge dimenzije“, kaže o pohvali koju je dobila od Frenzena. „On kao da mi je na neki način dao dozvolu da budem pisac kakav jesam. ’Korekcije’ su zaista neverovatno originalno delo. Bilo je kraj mene dok sam pisala ’Bernadetu’. Bio je to podsetnik da se ovako nešto može postići“.

„Poslala sam mu rukopis sa porukom u kojoj sam mu zahvalila što je takav pisac kakav jeste, i on ga je pronašao u hrpi pošte koju redovno prima... Mejl od Džonatana Frenzena je svakako vrhunac moje karijere“.

Nije taj Frenzen lud. Roman „Gde si nestala, Bernadeta“ je obavezno letnje štivo u kom vas autorka vodi do kraja sveta – bukvalno! Uživaćete u svakom trenutku ove apsolutno originalne i sumanute vožnje.

Autor: Ejmi Skribner
Izvor: bookpage.com
Prevod: Aleksandra Branković