Razgovor sa Maravom Ibrahim o pubertetu, mensturaciji i poverenju u svoje telo

Na prvi pogled ne biste pomislili da profesionalna cirkuska izvođačica sa obručem kao što je Marava Ibrahim oseća bilo kakvu nesigurnost u vezi sa svojim telom – na kraju krajeva, ona se ipak vrti okolo u svom uskom kombinezonu pred brojnom publikom i to u sklopu svog svakodnevnog posla – ali nije uvek bilo ovako.
 
Jednom je i njoj rečeno da je „suviše buckasta“ da bi bila profesionalni izvođač, a bila je i previše samosvesna kada je njeno telo ušlo u pubertet i kada su joj „preko noći porasle ogromne grudi“. Ali od kada je diplomirala u cirkuskoj školi 2004, ova tridesetdvogodišnjakinja je proputovala svet kao profesonalna cirkuska izvođačica sa obručem, i usput oborila osam svetskih rekorda (za sada), uključujući najviše obrnutih krugova kao pojedinac i kao najbrža na 100 metara u rolšulama sa visokom štiklom.
 
Sada je Marava napisala knjigu o pubertetu i prihvatanju svog tela za devojčice, da im pomogne da se osećaju prijatno u sopstvenoj koži. „Vodič za devojčice“ sadrži 50 lekcija koje sve devojčice treba da znaju dok usput uče kako da vole svoja nova, izmenjena tela – i pokriva sve, od bubuljica do znoja, od menstruacije do problema sa gljivicama.
 
Marava nam prenosi priče iz sopstvenog zbunjujućeg iskustva (i u tome joj pomažu ekspert Dr Dženis K. Hilman i ilustratorka Sinem Erkas) i odgovara na sva ona pitanja koja ste uvek želeli da postavite.
 
Iskreno, zabavno i uverljivo, o njoj možete razmišljati kao o starijoj sestri koju možda nemate – nekoj osobi koja je već prošla kroz sve to o čemu priča, uradila sve i dobila smešnu priču odštampanu na svojoj majici kao nagradu.
 
Reci nam, Marava – zašto si želela da napišeš ovu knjigu?
 
Kada sam bila mlađa i tek ušla u pubertet, nisam imala ideju o tome šta se dešava sa mojim telom. Ovo je bilo pre interneta i sve što sam imala je bilo nekoliko knjiga koje su ili bile zastarele ili nedovoljno informativne – ozbiljne medicinske knjige o bolu ili površne knjižice koje su se samo ovlaš doticale tema koje su me zanimale. Imala sam mnogo pitanja a nijedan odgovor. Sada, svako može da otkuca pitanje, pretraži internet i dobije neproverene ili lažne odgovore, pa ćete ili misliti da umirete ili dobiti pogrešan savet.
 
Osećala sam se usamljeno, kao da samo mene ovo muči, kao da sam jedina, ali sam odrastajući shvatila da smo sve prolazile kroz ista iskustva, ali da, jednostavno, nismo pričale o tome. Provela sam mnogo vremena brinući o stvarima koje su bile sasvim normalne.
 
Dok sam odrastala, shvatila sam da neko treba da napiše knjigu o odrastanju za mlade devojke, i to ne dosadnu knjigu o bebama, već nešto što bi doprlo do suštine i objasnilo sve te stvari koje se menjaju. Tako sam počela da pravim spisak: koža, gljivice, objasniti menstrualni ciklus, osećaj prve mensturacije, pojavljivanje strija…lista je bila sve duža i duža i na kraju sam završila sa 50 tema.
 
Knjiga je zasnovana na tvom ličnom iskustvu i veoma, veoma iskrena. Da li ti je bilo važno da budeš direktna?

Želela sam da pokažem da sam i ja prošla kroz sve to i da potpuno razumem kroz šta devojčice prolaze. Želim da podelim to iskustvo na način koji im je blizak, baš kao neka starija sestra.
 
Ima tu i nekih prilično odvratnih priča, ali je neophodno uključiti i njih, da bi devojke mogle da se prepoznaju. Želela sam da otvoreno objasnim stvari: „Da, menstruacija ume da procuri, i u javnosti i to jeste neprijatno, ali evo kako treba da se nosite s tim.“
 
Kako si se osećala u svom telu dok si odrastala? Šta si osećala prema svom telu?
 
Prošla sam kroz veoma kratku fazu kada mi se moje telo nije sviđalo i to kada mi je bilo otprilike 14 godina. Telo mi se promenilo i ljudi su to komentarisali. Preko noći su mi porasle grudi i počela sam da nosim XXXL džempere u pokušaju da sakrijem svaku oblinu na sebi.
 
Kada ti iznenada porastu grudi i ljudi te odjednom gledaju i tretiraju drugačije – ljudi koje poznaješ godinama, porodični prijatelji, ljudi iz škole – to je jako čudno i zbog toga se stalno osećaš neprijatno.

Ali osim tog kratkog perioda, mislim da sam bila prilično srećna. Nisam dopuštala da me tuđi komentari pogode, a ako je neko i imao komentar, čuo je i moje mišljenje o tome.
 
Kako si prevazišla ove nesigurnosti tokom odrastanja?
 
Imala sam puno sreće jer je moja mama bila veoma prisutna i normalna u vezi sa svim. Rekla mi  je: „Prolaziš kroz pubertet, možda ćeš se malo ugojiti, možda malo smršati, ali to svakako nije bitno.“
 
Ne znam kako bih izdržala bez nje, bila je moj pojas za spasavanje. Devojke sa kojima sam išla u školu su se stidele svojih tela i osećale su pritisak od strane prijatelja i porodice – neke devoje koje sam znala majke su čak primoravale da drže dijete. To me zaista razbesni. Dovoljno je već i to što se devojke bore da se prilagode i prihvate sve te promene kroz koje prolaze njihova mlada tela.
 
Ugojila sam se pa sam smršala, moje telo je bilo različitih dimenzija i moji su brushalteri bili različitih dimenzija tokom proteklih godina, ali je jedno sigurno ‒ sve zaslužujemo da se osećamo prijatno u svojim telima.
 
Kada bi mogla da daš jedan savet devojčicama koje prolaze kroz pubertet danas, koji bi to savet bio?
 
Ne verujte internetu, mnogo slika koje vidite su doterivane ili propuštene kroz razne filtere – to nisu slike realnih tela, ni realnog života. Takođe, postoji puno lažnih i pogrešnih medicinskih saveta, pa proverite da li možete da verujete izvoru, i probajte preporučene i pouzdane izvore kao što je Ministarstvo zdravlja.
 
Postoji puno „blamirajućih“ priča u ovoj knjizi, i čitaoci će uživati. Šta je najveći blam koji ti se desio dok si bila na sceni?
 
Jednom sam pala na sceni: nosila sam i ogrtač, i dok sam ustajala, probušila sam ga štiklom pa mi se obmotao oko vrata i ponovo sam tresnula. To je bilo neprijatno.

Uvek sam brinula i da ću slučajno prdnuti ali nikad nisam, ipak sam se za svaki slučaj uvek stiskala.
 
Ispričaj nam i priču o tvojoj prvoj mensturaciji.
 
Nisam bila kod kuće i bilo je užasno. Osećala sam se kao da sam se upiškila ali nisam. Znala sam šta se dešava i bila sam prestravljena. Otišla sam u toalet i jednostavno ostala tamo jer nisam imala nijedan uložak sa sobom, a nisam htela nikome ništa da kažem. Ali na kraju morate nekome reći. Bilo je baš puno krvi pa sam na kraju u gaćice natrpala gomilu toalet-papira, odgegala sam se do mame i zavapila: „Upomoć!“

Sećam se da mi je rekla da jednostavno stavim dva uloška kada idem na spavanje, da ne procuri tokom noći dok se prevrćem, pa sam na spavanje otišla sa tom, kao, ogromnom pelenom i uopšte nisam mogla da spavam. Volela bih da imam neku veselu priču o tom prvom iskustvu ali je bilo užasno i mrzela sam sve to. Međutim, s vremenom postaje lakše.
 
Kako se snalaziš kada imaš menstruaciju tokom tačke?
 
Koristim nekoliko stvari: uglavnom tampone, dok većina devojaka s kojima radim koristi menstrualne čašice, a koristim i gaćice koje upijaju krv, zovu se „Thinks“. Savršene su za mene, imaju visok struk i mogu da se nose ispod bilo čega.
 
Kada bi mogla nešto da kažeš četrnaestogodišnjoj verziji sebe, šta bi joj rekla?

 
Nemoj da brineš, sve postaje lakše. Otkrićeš da su sve te promene koje doživljavaš teške i osećaćeš se kao da ne kontrolišeš svoje telo – možda će ti grudi porasti preko noći, a menstruacija biti neredovna (ponekad počne i bez razloga) – ali ćeš se navići na svoje izmenjeno telo i naučiti kao da se nosiš sa svim tim. Veruj mi, biće sve lakše.
 
Izvor: betty.me
Prevod: Dušica Novaković