Laguna - Bukmarker - Razgovor sa Fionom Barton, autorkom romana „Udovica“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Razgovor sa Fionom Barton, autorkom romana „Udovica“

Kako biste opisali „Udovicu“?

Jednostavno rečeno, „Udovica“ je psihološki triler o čoveku optuženom za užasan zločin – otmicu deteta. Međutim, stvari nisu tako jednostavne. Priču pripovedaju četiri osobe umešane u dramu. Primarno, narator je Džin, udovica optuženog koja se priseća svog života i interpretira događaje koji su zapretili svemu – i svakome – u šta je verovala. Kroz priču se provlači očajnička potraga za dvogodišnjim detetom ispripovedana iz ugla policajca koji vodi istragu, majke žrtve i novinarke koja pokriva priču.



Odakle vam ideja za „Udovicu“?

Kao novinar, provela sam mnogo vremena u sudnici. Gledala sam žene optuženih za užasne zločine i često se pitala da li su zaista znale za to, da li su dozvolile sebi da znaju.  Interesovalo me je kako je nositi se sa idejom da je tvoj suprug – muškarac sa kojim si odlučila da provedeš život – možda monstrum. „Udovica“ je rezultat te fascinacije i odvela me je na neočekivano putovanje.

Postoji mnogo tajni u braku Glena i Džin Tejlor, ali i ljubavi i stabilnosti. Kako biste opisali njihov odnos?

On je, kao i svi brakovi, kompleksna kombinacija površinskog izgleda i ličnih potreba i kompromisa. Drugima Džin deluje kao stožer njihove veze, neko ko brine o svom muškarcu, dok Glen pruža fizičku stabilnost i status. Ali, ispod površine, on je nežan, lako povredljiv muškarac kome je potrebna konstantna podrška kako bi ublažila njegov ego, a Džin je žena koja čezne za drugačijim životom.

Po čemu se njihov brak razlikuje od braka policajca Boba Sparksa i Elin?

Pretpostavljam da su u oba braka supružnici prinuđeni da pogledaju jedno u drugo prvi put posle mnogo godina, i razmotre svoju vezu. Za Tejlorove pritisak dolazi izvan braka. Za Sparksove, čija je veza zasnovana na porodici, deci i Bobovoj karijeri, fenomen praznog gnezda stavlja na probu njihov odnos.

Sa kakvim ste se izazovima suočili dok ste pisali „Udovicu“?

Glavni izazov je bio naći vremena za pisanje. Bila sam sjajna u pronalaženju milion i jednog izgovora da ne sednem za sto i pišem – porodica, posao, sređivanje plakara – ali, dogodile su se dve stvari koje su me vratile na pravi put. Prva je bila rok – svakom novinaru je potreban jedan – a druga posao u Mjanmaru na šest meseci. Daleko od svakodnevnog života, pronašla sam svoj ritam i ustajala ujutru pre svitanja da pišem.

Opišite nam Sauthempton. Zašto se „Udovica“ dešava tamo a ne u nekom većem gradu poput Londona, Birmingema ili Glazgova?

Sauthempton je velika luka (Titanik je odatle isplovio) i univerzitetski grad Hempšira, okruga na južnoj obali Engleske. Izabrala sam ga jer sam želela da se knjiga odigrava u mestu koje lično poznajem i gde mogu da prošetam, umesto da koristim Gugl Ert.

Koji lik Vam se prvi javio: ljubopitivi novinar, opsesivni detektiv ili udovica?

Džin. Bila je svuda. Čula sam njen glas od samog starta.

Društveni mediji igraju veliku ulogu u „Udovici“. Kako su mediji poput Fejsbuka, Tvitera, Instagrama i drugih promenili novinarstvo, pa čak i policijski posao?

Društveni mediji su promenili sve. Predajem novinastvo po celom svetu i novinari koriste medije da pronađu priče, ispričaju priče i diskutuju o pričama sa publikom. Neki kažu da su sada svi novinari – ne slažem se. Rekla bih da svako može da ispriča priču – a milioni to čine tako što postave informaciju i izlože svoje mišljenje o njoj – ali novinar prikuplja informacije, istražuje, analizira, pravi priču koja publici omogućava da formira svoje mišljenje.

Dok na oko plašljiva Džin Tejlor ostaje uz muža Glena, otkrivaju se brojni slojevi njene ličnosti. Kako biste je opisali?

Užasnuta, oprečnih osećanja i očajnički se drži života koji zna.

Koje knjige Vas inspirišu kao pisca?

Toliko mnogo njih me je dirnulo i inspirisalo – čitam više od 50 godina! Ali, nedavno: Hilari Mantel sa „Vučjim leglom“ i „Leševe na videlo“ zbog briljantnog pripovedanja; „When Will There Be Good News“ Kejt Atkinson zbog likova i snage priče koju mnogi pričaju i „A Prazer for Owen Meany“ Džona Irvinga prosto zato što je drugačija.

Da li razmišljate da uključite Kejt Voters ili Boba Sparksa u neku drugu knjigu?

Da! Kejt Voters će se pojaviti u mojoj narednoj knjizi, a razmišlljam i da ih oboje vratim u treću.
 
Izvor: penguin.com


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.