Rat uvek tinja

Na Bliskom istoku Iran odmerava snage sa zakletim neprijateljem sa druge strane Persijskog zaliva – Saudijskom Arabijom. U južnom Pacifiku Australija je stisnuta između dve najmoćnije države našeg vremena: Sjedinjenih Američkih Država i Kine. U Sredozemlju su Grčka i Turska u večitom suparništvu, koje vuče korene još iz antičkih vremena i koje bi već sutra moglo da plane u nasilni sukob.

Ovo su trvenja koja oblikuju savremeni geopolitički pejzaž. U knjizi „Moć geografije“ Tim Maršal, vodeći stručnjak iz oblasti geopolitike, ovu situaciju prožima sa pandemijskom i migracionom krizom i posmatra ih kroz geopolitičku prizmu. On objašnjava novi svetski poredak i aktuelnu političku dramu kroz ključne tačke sukoba na svetskoj karti i prekretničke trenutke koji su oblikovali tekući status kvo – i sve ono što može da ga poremeti. Sam je kao ratni novinar svojim očima gledao kako bukti plamen istorijskih promena, i pokušavao da zamrzne i u svojim izveštajima objasni trenutke kolateralnih katastrofa i nepojmljivih ratnih stradanja. Iza svih kompleksnih političkih motivacija stoji na prvi pogled jednostavno pitanje geografije.

Teško je proceniti koji trenutak je početak novog istorijskog ciklusa, onog koji je rezultovao napadom na Ukrajinu. Kao trenutak u kojem počinje savremeni geopolitički poredak (i njegove trzavice i napetosti) Tim Maršal izdvaja bombardovanje Jugoslavije. Taj trenutak doživeo je jedne sparne letnje noći 1999. u ruševnom gradu Prištini. Raspad Jugoslavije doveo je do višegodišnjeg ratovanja i krvoprolića. Od tada se NATO nameće kao univerzalna (preteća ili oslobađajuća) ratna sila. A ruski medved se oseća skrajnuto, marginalizovano.

Bespomoćno je posmatrao kako se NATO „približava“ njegovoj zapadnoj granici tako što je jedna za drugom država koju je podjarmio glasala u skupštini za priključenje NATO paktu i/ili Evropskoj uniji; za to vreme ruski uticaj u Latinskoj Americi i na Bliskom istoku slabi. Moskva je 1999. donela odluku da su Zapadne sile stigle dotle, i dalje ne može. Kosovo je predstavljalo granicu povučenu u pesku.

Zapad je naizgled odneo pobedu na globalnoj sceni. Ali otpor je počeo da se javlja. Rusija možda nije više bila ona stara zastrašujuća sila – sad je bila samo jedna u nizu – ali Rusi su rešili da se gde god mogu izbore za svoje mesto. I to će kasnije dokazati u Gruziji, Ukrajini, Siriji i na drugim mestima.

Ali ovo nije vreme Hladnog rata i zaoštrenost odnosa između Rusije i Zapada nije jedina pretnja. Sledeći presudan trenutak kome je takođe svedočio Tim Maršal bio je svrgavanje Sadama Huseina.

Situacija je postala još jasnija posle događaja u Egiptu, Libiji i Siriji 2010-ih. Egipatskog predsednika Mubaraka s vlasti je svrgnula vojska koja je puč maskirala nasilnim uličnim pobunama; u Libiji je pukovnik Gadafi zbačen s vlasti i ubijen; u Siriji se predsednik Asad držao vrhovima prstiju iznad provalije dok ga Rusi i Iranci nisu izbavili. U sva tri slučaja su Amerikanci pokazali da ne nameravaju da mrdnu prstom za diktatore sa kojima su decenijama pre toga fino poslovali. Kao kapija Evrope, Grčka je jedna od prvih zemalja koja je osetila posledice novog talasa migracija. Turska nastoji da ispuni svoju sudbinu i postane glavna svetska sila. A Bliski istok polako diktira svetsku politiku, svojim usponima kao i padovima.

Znao sam da će Iran, koji se nalazio sa istočne strane granice i bio glavno uporište šiitskog islama, primeniti svaki trik koji zna kako bi omogućio stvaranje većinske šiitske vlade u Iraku i iskoristi je da preko nje projektuje uticaj Teherana na zapad preko Bliskog istoka, kako bi povezao Iran sa njenim saveznicima u Siriji i Libanu. Politička ravnoteža se menjala, i jačanje iranske moći dovešće u pitanje dominaciju Amerike u regionu.

Iran oblikuje budućnost Bliskog istoka. Ta prezrena država sa nuklearnim programom mora da čuva svoj šiitski „koridor“, koji je preko Bagdada, Damaska i Bejruta povezuje sa Sredozemljem, jer jedino tako može da zadrži svoj uticaj. Njen regionalni suparnik je Saudijska Arabija, država izgrađena na nafti i pesku, koja je oduvek računala na podršku SAD. Ali kako potražnja nafte opada i SAD postaju energetski sve nezavisnije, one polako gube interesovanje za Bliski istok.

Evropskim državama se smučilo da Amerika izigrava svetskog policajca. Za osam godina Obamine vlasti Amerika je počela lagano da se povlači sa međunarodne scene, i taj trend se nastavio i za četiri godine Trampovog mandata. A opet, kada policajca nema, razne bande pokušavaju da preuzmu primat.

Napetosti koje je najavio svojom knjigom Tim Maršal već su se desile invazijom Rusije na Ukrajinu dok je knjiga još bila u pripremi. Sada je vreme da poslušamo njegova ostala predviđanja i upoznamo iznutra – i ispod glečera na kojem se prelamaju lažne i goruće vesti, zaronimo u podsvest koja tinja i preti da obruši dobro poznati svetski poredak i mir koji je uvek krhak posle pandemija i bujanja reverzibilnih političkih procesa.

Samo informisanje, razumevanje drugih pozicija i prepoznavanje sopstvenih potreba može da nas sačuva od nadolazećih katastrofa. Države kao i ljudi imaju svoje mentalne izazove. A na nama je da ih razumemo, obradimo i prepoznamo u kom grmu leže pritajeni sukobi, netrpeljivost, trzavice i otuđenje.

Autorka: Nevena Milojević