Na jubilarnoj osamdesetoj tribini Laguninog književnog kluba o „
Čoveku koji je voleo pse“, raskošnom romanu raskošnog pisca Leonarda Padure, razgovarali su prevoditeljka Dragana Bajić i urednik knjige i pisac Branko Anđić.
„Retko koji pisac danas pokušava da napiše tzv. totalni roman“, rekao je na početku priče o knjizi urednik i pisac Branko Anđić. „U Padurinim knjigama od 500, 600, pa i 700 strana nema viška, čitaju se kao da je u pitanju dugačka priča sa izvanrednim ritmom. On je jedinstven i u pogledu reorganizacije novog baroknog izraza – ’Čovek koji je voleo pse’ je pisan raskošnim jezikom koji nije isforsiran, već je pažljivo sročen, bogat i bujan. Ovo je pravi bestseler koji ne možete da prestanete da čitate. Tome doprinosi činjenica da je Padura, iako je studirao književnost, imao dugu i uspešnu karijeru novinara i filmskog i televizijskog scenariste. Tako da ima ’nerv’ čoveka koji ume da kombinuje književnu produhovljenost sa neposrednošću saopštavanja novinarskog diskursa. To mu pomaže da njegove ’podebele’ knjige ne budu dosadne. Ova knjiga je važna i zato što je u njoj rečeno mnogo toga što se inače ne govori – to je, pre svega, roman protiv jednoumlja, ali pripada i velikoj tradiciji latinoameričkog romana o diktaturi.“
Najzaslužnija što je knjiga došla pred naše čitaoce jeste Ljiljana Popović Anđić. Ona je započela prevođenje ove knjige, a završila ga je Dragana Bajić.
„S jedne strane, bilo je pesma prevoditi ovu knjigu, a s druge strane nije bilo lako, jer Padura ima biran rečnik i njegovu baroknost treba postići i na srpskom. Ali kad je neko književno delo toliko vredno i toliko vas zaokupi svojom sadržinom i porukom, vi se saživite s njim, gledate da prenesete taj duh, i reči prosto izlaze same. Nisu to samo reči, to su i sintakstičke konstrukcije, red reči u rečenici, kako bi se postiglo tačno ono što je pisac hteo da kaže. Padurin jezik teče kao reka. On je dobio preko 20 nagrada, prevođen je na više od 20 jezika, a na dodeli nagrade ’Princeza od Asturije’ izjavio je da zapravo ima tri otadžbine. Iz knjige ’Čovek koji je voleo pse’ izbija veliki humanizam. U jednom govoru izjavio je da je važnija svrha knjige od njenog postojanja. Verujem da Padura namerava da poboljša ovaj svet tako što će demontirati totalitarizme. Ovo nije revizija istorije, već ljudska priča koja dotiče užasan totalitarizam, koji je upropastio milione ljudskih života, što u Sovjetskom Savezu, što u Meksiku, što na Kubi. Iz ove knjige može mnogo da se sazna o Španskom građanskom ratu, ali ovo je prvenstveno ljudski roman u najdubljem smislu te reči, koji dotiče sve međuljudske odnose“, rekla je prevoditeljka.
Roman „Čovek koji je voleo pse“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.