Radikali i tajne Silicijumske doline: intervju sa Džejmijem Bartletom

Džejmi Bartlet je direktor Centra za analizu društvenih medija u „Demosu“, gde se njegovo istraživanje fokusira na preplitanje društvenih medija i politike, internet kulturu, privatnost, nadzor i velike setove podataka.



Napisao je dve knjige: „Darknet“ i „Radikali“, novu knjigu u kojoj istražuje odnos između marginalnih radikalnih grupa i razvoja tehnologije. Možda će vam biti poznat zbog dvodelne serije emitovane na BBC-ju tokom 2017. godine, „Tajne Silicijumske doline“, u kojoj traga za istinom iza tehnoloških giganata i njihovih obećanja da će izgraditi bolji svet.

Pred njegovo gostovanje u Beogradu u okviru LibertyCon konferencije koja će se održati od 13. do 15. aprila na Kolarcu (on će govoriti u subotu 14. aprila u 12.45 časova, a više informacija možete naći ovde) prenosimo intervju sa njim objavljen na sajtu simpleweb.co.uk.

Razgovarali smo sa Džejmijem o budućnosti društvenih tehnologija, moralnoj ogovornosti preduzetnika i tehnologa, ulozi vlade u inovacijama i njegovim razmišljanjima o tome šta budućnost donosi...

Nismo zamišljali ništa od ovoga

„Jedna od najvećih promena u okviru društvenih tehnologija kojima smo bili svedoci poslednjih deset godina je u tome što su postale neverovatno integrisane u naše svakodnevne živote“, kaže Džejmi.

„Nikada nisam smatrao da će kompanije koje se bave društvenim medijima postati toliko velike, koliko će uticati na način na koji se plasiraju vesti i mediji, način na koji funkcionišu političke partije i interni sistemi snabdevanja novcem koje pokušavaju da stvore.“

„Društveni mediji, kako sam ih u početku zamišljao, trebalo je da pojednostave način na koji će ljudi međusobno komunicirati. Ali su se zapravo pretvorili u nešto što pokriva mnoštvo različitih aspekata naših života. Kompanije koje stoje iza njih više nisu samo kompanije koje se bave društvenim medijima; one su sad distributeri medija, proizvođači tehnoloških startapa, investitori u VR (virtualnu stvarnost) i veštačku inteligenciju.“

„To je postalo daleko više od onoga što se očekivalo da će biti. Pretvorile su se u najvažnije platforme za reklamiranje. Nismo zamišljali ništa od ovoga. Mislili smo da je to samo jedna od stvari o kojoj bismo mogli da razgovaramo, ne shvatajući gde bismo mogli da završimo.“

Ova promena u društvenim medijima je sakrila identitete onih kompanija koje stoje iza svega. „Nije jasno da li su to medijske kompanije ili neutralne platforme“, kaže Džejmi, „one brišu granicu između te dve stvari“.

Džejmi veruje da je ova konfuzija dovela do druge velike promene u percepciji. „U poslednje vreme, sve je više ljudi zabrinuto. Došlo je do velike promene u percepciji javnosti kad je reč o velikim tehnološkim firmama, uključujući društvene mreže. Ljudima se ne dopada to koliko su postale velike, ne dopada im se koliko imaju podataka, ne dopada im se kako postupaju i reaguju na dešavanja i ne dopada im se obim uticaja koji imaju na politiku. Postoji nepoverenje prema njima.“

„Mi imamo pomalo utopijsku nadu da će sve rešiti, ali sada ljudi počinju da osećaju nelagodu. Mislim da se zbog toga mnogi više trude da zaštite svoju privatnost, ili se okreću nekim etičnijim alternativama, ukoliko su im dostupne.“

„Mislim da ćemo primetiti promenu u novim tipovima društvenih mreža koje se ne bave prvenstveno reklamiranjem i izvlačenjem podataka. One mogu biti i neprofitabilne, poput Vikipedije, na primer.“

Pitanje etičke odgovornosti na koje je nemoguće odgovoriti

Pitanje da li tehnolozi ili vlade treba da budu odgovorni za etičke aspekte u inovacijama je „filozofsko pitanje na koje je nemoguće odgovoriti“, kaže Džejmi. „Mislim da zavisi od namere.“

Ako bi tehnolozi imali moć da odlučuju kako će njihove tvorevine biti korišćene, i ako bi preduzimali mere da obezbede pravilnu upotrebu „onda mislim da su uradili ono što je do njih i da su se poneli kao odgovorni tvorci“, kaže Džejmi. „Ali vi nikada ne možete imati potpunu kontrolu nad načinom na koji će vaša tehnologija biti upotrebljena. Za to ne možete snositi odgovornost.“

„Mislim da je važno da se tvorci tehnologija ne smatraju odgovornim. Ako bi se smatrali, niko ne bi ništa novo izmišljao, i svi bi se smatrali odgovornim za sve kriminalne zloupotrebe onoga što su stvorili... To ne znači da tehnolozi nemaju apsolutno nikakvu odgovornost. Možda bi vlade trebalo da na određen način regulišu tehnološke inovacije. Kompanije bi trebalo da sarađuju sa tim administracijama da bi osigurale da će se to i desiti.“

„Upravo je na vladama da odluče kako će tehnologije biti regulisane u jednom društvu. Ali ako želite da budete odgovorna tehnološka firma, onda ste u teškoj poziciji...“

„Pretpostavljam da je jedino što možete da uradite, ako ste odgovorna tehnološka kompanija, da potražite neki drugi način da pomognete vladama, na primer ukoliko traže saradnju i za to imaju ovlašćenje. U slučaju Fejsbuka, na primer, ako vlada zahteva podatke o korisnicima, na to se odgovara (ako je zahtev legalan) vrlo brzo i bez oklevanja, ali nema podrivanja osnove neke tehnologije ili građenja tehnologije na način koji će vlastima biti od pomoći, jer to nije vaš posao.“

„Smatram da je važnije je da li ste u stanju da uradite određene stvari da ubrzate poslove sa vladom. Ali ne treba da gradite tehnologiju koja će im pomoći. To nije vaš problem.“

Budućnost decentralizovanih mreža

Iako su marginalne tehnologije poput Tora i bitkoina „nastale kao nešto nezakonito, uzbudljivo i anarhično, došlo je do neverovatnog investiranja u ove tehnologije, posebno u finansijske usluge.“

Budući da se ogromne količine novca slivaju, naročito u blockchain tehnologije, Džejmi smatra da je neizbežno da startapi širom sveta investiraju u stvaranje sopstvenih sistema koji se zasnivaju na blockchain tehnologiji.

„Vlade će se pre ili kasnije uključiti u ovo. One će, gotovo sigurno, izgraditi sopstvene verzije, a inovatori, a naročito liberali, će pošizeti. 'Mi smo ovo gradili zato što smo protiv vlade, a sada su se i oni u to uključili'. To se često događa sa tehnologijom.“

Marginalne tehnologije će sigurno ući u mejnstrim, to je neizbežno, smatra Džejmi, i to onda kada budu dostigle određen nivo efikasnosti ili strukturnu prednost. Mnogi ljudi će uskoro početi da „koriste blockchain tehnologiju, a da toga neći biti svesni. Mogao bih da odem na neki sajt i da ne znam da je zasnovan na blockchain tehnologiji. Što se mene tiče, dok god on ne izgleda drugačije, ne tiče me se. Doći će do postepenog prelaska u mejnstrim, ali će i vlade i velike korporacije u to investirati novac, izmišljajući stvari koje ljudima ne bi pale na pamet.“

Poenta blockchaina i Tora je „osnivanje decentralizovane mreže koje je teško kontrolisati i cenzurisati“, kaže Džejmi, „čak i ako ih vlasti  budu upotrebljavale za određene svrhe, na mogo načina će one za vlasti biti izvor problema.“

Međutim, čini se da će vlade upotrebljavati ove tehnologije za određene svrhe; na primer, upoteba kriptovaluta za kontrolu potrošnje državnog novca. „Biće nekih u policijskim službama koji će reći da je to nešto najgore što se desilo i prava gnjavaža, da ne mogu s tim da izađu na kraj, a biće i takvih iz Ministarstva finansija ili Ministarstva za digitalizaciju, kulturu, medije i sport, koji će biti oduševljeni, jer je ova fantastična tehnologija korisna.“

Džejmi ističe da „uopšteno govoreći, marginalne grupe, bilo da su političke ili radikalne, vrlo lako usvajaju zanimljive tehnologije. Osim toga, oni traže i načine da unaprede ove tehnologije, jer su motivisani, imaju dosta vremena na raspolaganju i bitno im je da nisu pod nadzorom. Uzmimo za primer Internet stvari („The internet of things“). Siguran sam da će ga vrlo brzo primeniti kriminalci i politički radikali, a onda će polako vremenom početi da ga koriste i svi ostali, uključujući i vlade.“

„To ne znači da će kriminalne marginalne grupe odbaciti neku stariju tehnologiju, zavisi od toga da li smatraju da su im neke starije tehnologije još uvek korisne. Mnoge kriminalne grupe su napustile običan internet i vratile se na neke starije verzije poput Usenet-a i Bulletin board sistema. Ovo su veoma zastarele tehnologije, ali marginalne grupe su zaključile da su im od velike pomoći.“

Vlade i monopoli predstavljaju pretnju

„Ne treba zaboraviti da su čitav internet, najmoćnije enkripcije (šifrovanje), dark web – sve to su stvorile vlade. Ne treba gajiti iluzije da službenici u administracijama nisu izuzetno tehnološki pismeni. Problem je u tome što imate ljude na najvišim mestima u državnim institucijama, poput informativnih agencija, koji su neverovatno tehnološki potkovani, ali imate i ljude u lokalnim policijskim službama koji nemaju pojma.“

„Na najvišem nivou, vlade ulažu više novca u tehnologije u nastanku i imaju mnogo više znanja o tome ko koristi enkripciju i darknet servise. Vlade gledaju u budućnost i bave se blockchain tehnologijama i kriptovalutama, tako da mislim da su mnogo bolje nego ranije.“

„Ali istina je da su na nižim nivoima državnih institucija, političkih partija i lokalnih policijskih službi, svetlosnim godinama daleko i zaista ništa ne razumeju, i meni je jasno zašto je to tako, jer je nemoguće sve to savladati kada vas odjednom zapljusne.“

„Problem je u tome što je potrebno vrlo malo znanja da bi neko postao haker sa kriminalnim namerama, a svedoci smo raskoraka između obučenosti i znanja nadležnih na srednjim nivoima vlasti i onoga što jedan osrednji kriminalac može da uradi. Nadležni na najnižim nivoima vlasti se samo igraju 'uhvati lopova'.“

„Ono čega se plašim je da će u budućnosti tehnologije imati monopolističke tendencije, a vlade nisu spremne niti razmišljaju o tome šta bi to moglo da znači... Mislim da su,  uopšteno govoreći, monopoli veoma loši za demokratije, iz mnogo razloga.“

„Digitalne tehnologije i tehnologije koje se zasnivaju na podacima imaju monopolističke tendencije, jer ako ste genijalni kao kompanija u analizi velikih setova podataka ili u machine learning tehnologiji (koja je zasnovana na sposobnosti računara da uče, bez eksplicitnog programiranja) ili u izvlačenju podataka, možete biti najbolji u svakoj grani industrije, možete biti mega monopolista u mnogim industrijama, a to bi bio problem za demokratiju. Veoma veliki moćni monopoli imaju previše moći i uticaja nad društvom i ljudi postaju frustrirani zbog toga.“

Šta možemo da uradimo da zaštitimo našu budućnost?

„Da budem iskren“, kaže Džejmi, „ja zaista nemam odgovor na ovo pitanje, mogu samo da kažem da je to nešto o čemu pokušavam da razmišljam – kako da održimo zdravu ekonomiju koja je inovativna, koja je kreativna, koja isprobava nove stvari, a koja ne ugrožava živote ljudi. U tome je izazov.“

Izvor: simpleweb.co.uk
Foto: Európa Pont
Prevod: Maja Horvat