Promocija romana „
Paklena putarina“
Vladimira Kopicla održana je 28. marta u knjižari Delfi SKC. O knjizi su, pored autora, govorile književna kritičarka Vladislava Gordić Petković, kao i Jovana Milovančević, novinarka Radio Beograda 2.
U ovom urnebesnom „kongresnom“ putovanju na Daleki istok, u Zemlju izlazećeg sunca, glavni junak proći će kroz vatru, vodu, zemlju i vazduh da bi se odao izazovima konferisanja, novih susreta, izleta, koktela, nenadanih žurki i drugih iznenađujućih priključenija koja prate ovakve međunarodne susrete na svim meridijanima.
Vladislava Gordić Petković smatra da ovu knjigu nije ni lako ni teško opisati, u zavisnosti od toga sa koje strane joj priđete. „Ako pokušate da govorite iz perspektive strukture, videćete da ona ima lepo složenu strukturu od četiri elementa: zemlje, vode, vatre i vazduha, a svi ti elementi imaju svoju simboličku važnost u putovanju glavnog junaka. Jedna definicija romana iz 18. veka kaže da je roman komični ep u prozi, i ova definicija odlično odgovara ’Paklenoj putarini’. Ovaj roman je toliko toga preuzeo od epa: imate putovanje, podvige, pripovedanje koje se razlistava, pred junakom su različiti izazovi, opasnosti koje on pokušava ili uspeva da savlada. Ovo je priča o našim naravima, i ne samo našim, već i ljudi iz dalekog sveta. Ovaj roman može da se čita i kao jedan lep, muški odgovor na roman Dubravke Ugrešić ’Forsiranje romana reke’, jer ovo je podvrsta romana koji bismo nazvali kongresnim, roman koji govori o esnafskom susretu ljudi sa različitih meridijana koji su povezani istim ili sličnim interesom.“
Po Jovani Milovančević, motiv puta i putovanja je ključan u ovom romanu. „Putovanje u ovom romanu se odvija u različitim smerovima, odvija se jednako u prostoru, koliko i u nama samima, odnosno pripovedaču. Glavni junak ove pripovesti je zanimljivo imenovan, K, u kurzivu, kao mogući, takozvani, potencijalni junak koji odlazi u moguću, potencijalnu, takozvanu zemlju, odnosno na Istok, ’čudo nad čudima’. Ovo K nas upućuje i na Kafkin ’Proces’, ali je možda i bolja uputnica njegov ’Zamak’ zbog čudnovatog, mističnog sveta koji on nalazi tamo na Istoku kao prostoru svoje fascinacije i gde se stvara jedna nova priča. Ovo je jedan mit traganja, mit lutanja. Čitajući ovu priču, saznajemo kako se sama priča stvarala i šta ova priča za samog autora jeste. Ova priča je u osnovi i društvena i priča o ovom vremenu, prepuna paradoksa, besmisla na nekim mestima, a pre svega je priča o nama.“
U ovom romanu Vladimir Kopicl se na duhovit način, u brojnim asocijativnim nizovima, poigrava i žargonom savremene tehnološke ere i nastojanjem današnjeg sveta da, u senci velike politike, ispituje koncepte zbližavanja i upoznavanja sa različitim kulturama, navikama i običajima. U tome mu je od pomoći ne samo sopstveno iskustvo nego i mudrost i veština da šaljivo i nepogrešivo sažme i razobliči sve mene i smešne vidove današnjeg globalnog sela.
„Kad čovek postane umetnik, jave se razni izazovi. Desilo se da sam sa jednom generacijom kojoj sam pripadao odmah upao u neke probleme. To je generacija neoavangardnih umetnika i imali smo prilike da idemo na razne događaje i izložbe, pa sam proveo neko vreme putujući po svetu, upoznajući ga kao mlad na jedan jako neobičan način, mladog umetnika koji živi samo od svojih veština. A onda sam nekoliko puta obišao svet kao stariji gospodin, profesionalac u kulturi, pa bih sebe mogao smatrati ekspertom za tu vrstu putovanja po svetu bez para, ali i za putovanja kada vas šalju u svet da rešavate neka ozbiljna pitanja, za koja ubrzo vidite da se ni ne mogu rešiti. Ne bih se sada, kao živahni penzioner, osećao dobro da malo tog iskustva nisam u jednom romanesknom maniru, pokušavajući da ne budem dosadan, preneo na mladež, ali i kolege koji često putuju po svetu da ne ponavljaju moje greške. Ovo je jedna međunarodna priča, ona se bavi svetom koliko i nama“, kaže Kopicl.
„Paklena putarina“ u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.