Laguna - Bukmarker - „Put do zvezda“ – bajkovita priča o pomeranju granica - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Put do zvezda“ – bajkovita priča o pomeranju granica

Na svetu verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Jurija Gagarina. Ispred spomenika  ruskog  pilota i kosmonauta u tajanstvenom Zvezdanom gradu i dan danas stoji sveže cveće u znak poštovanja prema čoveku koji se prvi otisnuo u svemir 1961. u letelici Vostok.

Beogradska Laguna sada je prvi put na srpskom objavila Gagarinovu autobiografiju „Put do zvezda“.

Nevezano za ideologiju, Gagarin je zanimljiv lik. Dete siromašnih nadničara – majstora i mlekarice, Gagarin je preživeo brutalnu nacističku okupaciju njegovog sela Klušina (porodica je gotovo dve godine živela u kolibi od blata veličine 3 sa 3 metra, braća su mu deportovana, glad, zimu...).

Bio je bistro dete željno učenja (bar tako piše u autobiografiji koja je sasvim sigurno prošla nekoliko krugova cenzura sovjetskih vlasti jer se čita kao sovjetski komunistički pamflet i priča običnog momka koji je vrednim radom i verom u zemlju uspeo) i ubrzo je počeo da se školuje za livca.

Po završetku osnovne škole, poslat je u tehničku školu kako bi učio o traktorima. Tamo je kao volonter letačkog kluba prvi put ušao u avion i ostalo je, što se kaže, istorija.

Zbog niskog rasta, Gagarin je imao problema sa MiG-15 avionima, ali je uspeo da položi ispit nakon što su mu dali jastuče kako bi bolje video kroz kokpit. Ta visina će se kasnije ispostaviti kao presudna u izboru za let u kosmos (postoji i teorija da je Gagarin izabran za nešto lakši zadatak, a da su Germana Titova čuvali za drugi, komplikovaniji let).

Gagarin je polako napredovao u vazduhoplovstvu a posle lansiranja Lune 3 (misije koja je fotografisala tamnu stranu Meseca), Gagarin se zainteresovao za svemirska istraživanja i ušao u sovjetski svemirski program Vostok kao pilot sa 265 letačkih satova.

Gagarin je bio jedan od više pilota koji su se kvalifikovali za Vostok program. Problem je bio u tome što su kandidati morali da budu sitnijeg rasta kako bi se „spakovali“ u Vostok kapsulu – ne teži od 72 kilograma i ne viši od 1,7 metara. Gagarin je bio visok 1,57 metara.

Uz to, bio je savršena maskota Sovjetskog saveza. Vatreni član Komunističke partije, dete siromašnog porekla koje je postalo uspešan pilot, poručnik. Isto tako, kolege su ga volele a dopadao se i glavešinama, sovjetski lekari procenili su ga kao duhovitog, inteligentnog, vredog pilota koji je brzo pamtio i reagovao, bio spreman i voljan da uči, dobro upoznat sa matematikom i svemirskom mehanikom, neko ko razume život bolje od većine svojih prijatelja.

Sve to je igralo važnu ulogu u izboru Gagarina kao primarnog pilota a Titova kao njegove zamene.

„Idemo“,  bila je poslednja reč koju je Gagarin izgovorio kada se 12. aprila 1961. Otisnuo u svemir i postao prvi čovek koji je stigao u Zemljinu orbitu.

U autobiografiji Gagarin piše da je po povratku na Zemlju pevao „Domovina čuje, domovina zna“. Major Gagarin (Hruščov lično ga je promovisao dok je bio u svemiru), iskočio je iz kapsule na visini od oko 7000 metara i sleteo uz pomoć padobrana. Ruske vlasti su tajile da nije sleteo sa letelicom iz straha da Gagarinov let u kosmos neće biti priznat, ali je Međunarodn aeronautička federacija ipak potvrdila i priznala taj let. Gagarin je međunarodno priznat kao prvi čovek koji je otišao u svemir.

Posle tog leta, Gagarin je postao promoter sovjetskog svemirskog programa. Rusi su pobedili SAD u svemirskoj trci i sovjetske vlasti su to koristile, a Gagarin je bio voljan da im u tome pomogne. O tome sa uživanjem piše u svojoj autobiografiji, opisujući putovanja i posete zemljama sovjetskog bloka, uživajući u popularnosti koja je zasenila sve, pa čak i sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva koji je,navodno, bio taj koji je naredio Gagarinovu smrt, ljubomoran zbog njegove popularnosti.

Gagarin je pokušao da se vrati letenju posle duže pauze i poginuo je 1968. godine, tokom rutinskog trenažnog  leta. Uzrok nesreće nikada nije dovoljno razjašnjen zbog čega je tema brojnih teorija zavere, uključujući i tu da su sovjetske vlasti odlučile da se reše Heroja Sovjetskog saveza jer je postao previše popularan za njihov ukus, uprkos tome što je vrlo rado i voljno (bar se tako čini iz autobiografije) promovisao njihovu politiku i ideologiju.

Gagarinov „Put do zvezda“  je bajkovita priča o osvajanju svemira, pomeranju granica i životu čoveka koji je ostavio trag u istoriji čovečanstva.


Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
da li je porodica poslednja sigurna kuća ili najveća obmana da si dobra, i bog bi te imao branka anđića u prodaji od 20 decembra laguna knjige Da li je porodica poslednja sigurna kuća ili najveća obmana: „Da si dobra, i Bog bi te imao“ Branka Anđića u prodaji od 20. decembra
19.12.2024.
Branko Anđić napisao je novu zbirku priča „Da si dobra, i Bog bi te imao“ koja nosi podnaslov „Porodične priče“ i odmah asocira na toplinu doma. Međutim, autor se poprilično poigrao sa pojmom porodice...
više
tragična romansa skrivena među požutelim stranicama odjek starih knjiga barbare dejvis u prodaji od 20 decembra laguna knjige Tragična romansa skrivena među požutelim stranicama: „Odjek starih knjiga“ Barbare Dejvis u prodaji od 20. decembra
19.12.2024.
Od jedne od najtraženijih autorki istorijske romanse Barbare Dejvis stiže roman „Odjek starih knjiga“ koji prati mladi par Hemi i Bel na početku 40-ih godina XX veka na koje utiču društvene norme tog ...
više
lusi foli kraljica trilera se vratila laguna knjige Lusi Foli: Kraljica trilera se vratila
18.12.2024.
U razgovoru za britansko izdanje časopisa Kosmopoliten saznajte kako je Lusi Foli došla do ideje za „Ponoćnu gozbu“ i da li nas očekuje ekranizacija ovog romana. Foto: Tommy Clarke Teško d...
više
momčilo petrović o novom romanu da je duži bio dan lična revizije naše posleratne istorije laguna knjige Momčilo Petrović o novom romanu „Da je duži bio dan“: Lična revizije naše posleratne istorije
18.12.2024.
Kroz roman „Da je duži bio dan“, koji se bavi istragom jednog kapetana Ozne o nizu silovanja i ubistava od oktobra 1944. do Božića 1949, defiluju istorijske ličnosti Krcun i Leka Ranković, a pojavljuj...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.