Prve reakcije francuskih čitalaca na roman „Poslednje proleće u Parizu“

Kakvo je samo Marijino putovanje u ovom prvom romanu Jelene Bačić Alimpić, u lepom prevodu Alana Kapona sa srpskog jezika.



Danteovski život počinje u lepoti pariskog proleća kada mlada Marija Romanovska otkriva ljubavni zanos u naručju Viktora Fjodorova. Ovaj mladi ruski emigrant je pridobio poverenje porodice generala Romanovskog, nekadašnjeg belogardijca carske Rusije, koji je morao da pobegne u Pariz zbog staljnističkih čistki. Ovo parisko proleće će biti poslednje Marijino, jer će, čim je brat bude vratio u Rusiju, biti deportovana u gulag, na sam kraj Sibira, u to belo i ledeno prostranstvo u kojem su zidovi nepotrebni jer je ionako nemoguće preživeti u toj neprijateljski nastrojenoj tajgi, smrtonosnijoj od vojski čuvara. Prinudni rad, poniženja, iscrpljenost, neuhranjenost, neprekidna omalovažavanja i još mnogo gore, biće svakodnevica one koja se sada zove Marija Kolčak.

Tu svakodnevicu ćemo otkriti u isto vreme kad i Olga Lašez, mlada novinarka nedeljnika Le Poan, koja istražuje život ove ruske starice, hospitalizovane u psihijatrisjkoj bolnici u Tulonu već trideset godina! Ni Olga nije imala lako detinjstvo, provela ga je u pariskom sirotištu, sve dok jedan profesor muzike nije zapazio njen sirovi talenat i usvojio je. Od tog trenutka Olga živi srećnu mladost talentovane pijanistkinje i sreću majčinstva, ali i tugu zbog distance na kojoj je drži otac njenog sina.

Ovo jesu klasični elementi na granici melodrame, ali tu je i priča o deset dana koje će Olga provesti ispitujući Mariju Kolčak u tulonskom sanatorijumu i uroniti nas u priču o životu u ruskim koncentracionim logorima gde je Staljin poslao iz različitih razloga 20 miliona osoba koje su tamo i nestale. Uz Mariju ćemo proživeti, iz dana u dan, to vreme organizovanih čistki i terora koji su samleli živote, a čije je jedino opravdanje paranoja „oca naroda“.

Poneseni smo peripetijama Marijinog života koja se vraća u Moskvu posle Staljinove smrti, i koliko god one bile strašne, obuzeće nas i ostaviti bez reči pred opisom ljudskog divljaštva, izdaje koja prevagne kad se ispolji žeđ za vlašću. Priča o Marijinoj besmislenoj potrazi za sinom rođenim u gulagu, koji joj je potom oduzet posle nepunih godinu dana, izaziva u čitaocu osećanja jednaka ovom životu obeleženom izdajom i nadom.

Ovaj roman, prvi preveden na francuski, strastveno se čita i razotkriva mračni period istorije SSSR-a pod jarmom staljinističkog varvarstva.

Izvor: camusdiffusion.wordpress.com
Prevod: Ivana Misirlić