Prugastoplave storije

OVO JE KNJIGA PRIČA: u kojoj autor još jednom u centar svog pripovedačkog interesovanja stavlja svoj zavičajni prostor – Boku Kotorsku, koja u njegovoj fikcionalnoj transpoziciji postaje globalna metafora sveta u kojem živimo. Preplićući mesta, slike i situacije tipične za zalivski život i situirajući ih u vreme koje nalikuje vrlo bliskoj budućnosti sa kratkim pogledima u prošlost, Malović stvara narativni svet u kojem su do krajnjih granica – između crnohumorne karikature i gorkog sarkazma – dovedeni tehnologija, politika vladanja, zagađenje okoline i žeđ za profitom. Razobručeni i samosvrhoviti merkantilizam, tehnologijom ubrzan do neslućenih granica, u vizuri Malovićevih priča, uspeva da potre pre svega čoveka samog (ženski likovi naročito upečatljivo svojom tragičnošću svedoče o tome), svodeći ga isključivo na radnu dimenziju, a potom i sve humanističke vrednosti i duboke kulturološke slojeve koji su se u Boki taložili milenijumima. Kao simbolički vrhunac jeste susret sa morem (koje je za primorce svet) u zalivu u kojem više i nema ribe, tj. života.

ŠTA JE KVALITET OVE KNJIGE? To što snažnim književnoumetničkim stilskim sredstvima tematizuje mnoga aktuelna pitanja, kojih se inače naša savremena književnost često kloni (dehumanizacija društva, ekološka svest). Lišena „morske“ patetike, ova neznatno hiperbolisana futuristička proza, pisana u određenim segmentima i kao omaž Miloradu Paviću, zapravo je upečatljiva negativna utopija u kojoj odsustvo humanosti i istinskog identiteta ma koje vrste obeležavaju Boku koju nam u svojoj literarnoj transpoziciji predstavlja Malović.

PRVA REČENICA GLASI: „Načuo sam nešto o tome u gradu, ali informaciji isprva nisam pridavao značaja.“

POSLEDNJA REČENICA GLASI: „Tog će mu trenutka tek biti kraj.“

KADA BI OVA KNJIGA IMALA UKUS: bio bi to ukus bokeške kužine koja utoljuje glad, zadovoljava čula, ali ne uspavljuje nakon obroka.

PRONAÐITE SLIČNE KNJIGE: među prethodnim knjigama Nikole Malovića, ali pogledajte i roman „2017“ Olge Slavnikove, kao i dela Dušana Kovačevića ili Radoja Domanovića.

PREPORUKA ZA ČITANJE: u kasno popodne, pre nego što sednete pred televizor, kao vrsta odbrane od nadirućih reklama.

Autor: Mladen Vesković
Izvor: Blic