Dobitnik Ninove nagrade Vladimir Tabašević promovisao je nagrađeni roman „Zablude Svetog Sebastijana“ u Crnoj Gori. On je bio gost Narodne biblioteke Budve, JU Gradske biblioteke i čitaonice Herceg Novi, kotorskog Kina „Boka“ i Centra za kulturu Tivat.
U Narodnoj biblioteci Budve, pored autora govorila je prof. dr Slavica Perović, a moderatorka je bila Stanka Stanojević. Istakavši da je „Zabluda Svetog Sebastijana“ pre svega roman o jeziku, prof. dr Slavica Perović je na promociji istakla da je malo gde u savremenoj literaturi gradivna materija jezika od koje je sačinjen roman tako vidljiva kao u ovom romanu. A da čitalac ne bi bio doveden u zabludu, mora da nauči da čita. Kao svoj doživljaj romana, ona je navela: „Tema odrastanja kroz postupak sećanja i naraciju koja odražava skokovitost i nepouzdanost samog sećanja, uz priču koju priča jedan zbunjeni, po definiciji nepouzdani pričalac već je dovoljno za veoma uzbudljivo štivo. Po prirodi svoje sumanutosti njemu je logika vremenske ravni izvrnuta pa je „godina: devedesetmrtva, otprilike, ali tačno“, a „rat, međutim, još uvek, nikada neće početi“.
Impresije o romanu iznela je i moderatorka Stanka Stanojević: „Karakteristika stila ovog romana koji možemo nazvati i lirskim – posebno njegov prvi deo – jeste upravo poetizovan jezik u kojem se često čuju aliteracije, koje ritmički organizuju rečenice koje teku kao reka, što na nivou značenja svakako ima dublje odbleske poput onih ježeva koji su jedna metaforična konstanta dela, zatim pisanje po principu asocijacija i tok svesti (kao njihanje ljuljaške), što podseća na književni nadrealizam posebno ako uzmemo u obzir tačku gledišta iza koje stoji katkad podvojenost i višestrukost, alter ego… kao da je tačka gledišta, taj jež ponovo, transponovan u likove, ali i njihov zajednički sadržitelj.“
Pisac je u Kotoru prisutnima, između ostalog, objasnio zašto je u sva tri njegova romana motiv vode presudan. „Verujem u filozofsku teoriju da je reka oko sveta, meri vreme i skuplja tugu čovečanstva. S jedne strane, meni u ovom romanu, reka Neretva postaje suva i užasno plitka. Kao i da sama u tim vanrednim okolnostima reka prestaje da bude reka i postaje nešto drugo. To nije da reka presuši, već počinje da nosi tugu čovečanstva. Pored svih funkcija koje književnost može da ima, pišem da bih sebi pomogao“, istakao je Tabašević.
Veliko interesovanje za knjigu Ninovog laureata bilo je i u Herceg Novom i u Tivtu. Književni opus Vladimira Tabaševića obuhvata četiri knjige poezije: „Koagulum“, „Tragus“, „Kundak“ i „Hrvatski kundak“, a pored nagrađenog romana, objavio je još dva: „Tiho teče Misisipi“, koji je bio u užem izboru za Ninovu nagradu 2016. godine, i „Pa kao“, koji je bio svrstan u najuži izbor za Ninovu nagradu za 2017. godinu.