Promocija „Jedra nade“ Nikole Malovića u drevnom Perastu

U organizaciji Društva prijatelja grada i Muzeja grada Perasta odvijala se u baroknoj palati Bujović iz 1694, u Muzeju, u kome se odigravaju neke scene, no ujedno i u palati koja je izgrađena u godini kada je 11. generacija Malovićevih predaka došla u Boku Kotorsku, pre dakle 320 godina.
 

 
Pred publikom koju su činili čak i turisti došli ovom naročitom prilikom iz Herceg Novog, Kotora i Budve, Malović je kazao kako ima naročitu tremu, te da ovih dana nisu retki oni koji nakon iskustva čitanja „Jedra nade“ požele da vide Perast, što je potvrdila i Vanja Gavrovski, moderator večeri i Lagunin PR: „Već sam dolazila u Perast, ali sam ga tek sagledala nakon iščitanog ’Jedra nade’.“

Malović i Gavrovska su, na svega nekoliko metara od mora, na svega 500 metara od dva peraška ostrva, opkoljeni urbanim mediteranskim miljeom lišenog novogradnje – razgovarali pred publikom o gradu koji je književnom čarolijom postao Makondo srpske književnosti. U vezi s najpoznatijim, nejseksualnijim i najavanturističkijim modnim dezenom na svetu – koji je ujedno i vojna uniforma, Malović je kazivao energično, čas kao da drži predavanje, čas kao da glumi, čas kao da je lik iz sopstvenog romana, na šta publika nije ostajala imuna, sudeći po upaljenim očima i energiji koja je strujala starim zdanjem barokne palate – a posebno su bile involvirane u priču one realne osobe koje su Maloviću poslužile kao spisateljski modeli.

 

Vanja Gavrovski je rekla kako je roman samo mesec po objavljivanju doživeo 2. izdanje. Na 12. Međunarodnom hercegnovskom sajmu knjiga stekao je epitet najprodavanije knjige, a od samog pojavljivanja važi za delo koji se, 30 godina nakon „Hazarskog rečnika“ Milorada Pavića, i 15 godina nakon „Opsade crkve Svetog Spasa“ Gorana Petrovića – pojavljuje kao prvi novi celokupni književni Sistem u savremenoj srpskoj književnosti.
 
U post festum trenucima, okupljeni ljubitelji prave ili lepe književnosti družili su se uz koktel, ali su probali i deliciju koja se pominje u „Jedru nade“ – čuvenu Perašku tortu. 
 
Radnja šest godina pisanog romana prati ambicioznog modnog industrijalca iz Barija, koji se na poziv gradonačelnice vraća u Perast, grad svojih predaka, da bi ponovo pokrenuo i oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica.

U svetu koji potpuno zavisi od tehnologije, evoluirani Google preuzeo je ulogu boga, pa nadgleda sve.

 

Glavni junak uspeva da brodi digitalnim lavirintom, otkriva kako je plavo-beli dezen nastao na Mediteranu i kojim to čudom uporno opstaje kroz vekove. U najlepšem zalivu na svetu, junak se zaljubljuje u neobičnu meštanku koja će mu otkriti ne samo tajne baroka već i da je ljubav jedino što internet još uvek ne može da zabeleži i arhivira...
 
„Jedro nade“ je roman o istorijskom razvitku mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe. Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastoplavu majicu hodajuća avantura.

Kapetanski Perast politički je odvojen od susednog Kotora. Ima predsednika koji tvrdi da 1492. g. ni na jednom od tri broda s Kolumbom nije plovio katolički sveštenik, ali jeste tumač za hebrejski.
 
Pred nama je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi i otkriće Amerike.

„Jedro nade“ je obiman plavo-beli sistem koji objašnjava logiku baroka, podrazumeva Jevreje i otkriće Amerike, a otima se tumačenju.