Laguna - Bukmarker - Prof. dr Goran Milašinović: Svako danas treba da bude Tezej za samog sebe i nađe izlaz - Knjige o kojima se priča
Noć knjige – Besplatna dostava na teritoriji Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prof. dr Goran Milašinović: Svako danas treba da bude Tezej za samog sebe i nađe izlaz

Profesor Medicinskog fakulteta, kardiolog i direktor Referentnog pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije, predsednik Nacionalne komisije za saradnju s Uneskom. Sve to stoji uz ime prof. dr Gorana Milašinovića, jednog od vodećih stručnjaka za srčane aritmije i doktora koji je prvi u svetu implantirao nekoliko prototipova različitih srčanih pejsmejkera. Na prvi pogled nespojive „profesije“, ali dr Milašinović kaže da je sve to sasvim normalno za jednog doktora.



U Unesko je stigao na predlog tadašnjeg ambasadora pri toj organizaciji Darka Tanaskovića, koji ga je upoznao kao pisca koji obrađuje neke kolektivne psihološke teme našeg naroda i ovih prostora, kao i interakciju nas i Evrope. Doktor Milašinović kaže da mu je taj posao privlačan jer smatra da budućim generacijama treba predati sačuvan i naučno i obrazovno povezan svet, sa pačvorkom prijateljskih kultura. Za Nedeljnik govori o radu tokom pandemije i posledicama, o reizdanju njegovog romana „Apsint“, koji je podjednako aktuelan kao i pre 15 godina kada je objavljen.

Iako se vi primarno bavite kardiologijom, moram da vas pitam – kako je pandemija uticala na zdravlje ljudi? Mislite li da će sve ovo ostaviti ozbiljnije posledice po zdravlje svih nas, posebno onih sada najugroženijih?

Za vreme pošasti sve je ostalo u drugom planu, što je očekivano. Tako su ljudi danas „izgubili pravo“ da boluju od infarkta, hipertenzije, dijabetesa, moždanog udara, maligniteta. Tek kad se Covid-19 završi, suočićemo se sa brojem osoba koje su obolele ili umrle od drugih bolesti, a ne bi da epidemije nije bilo. Potom, veoma važan element je posttraumatski stresni sindrom; očekuje se da će čak 20% stanovništva imati ozbiljne psihološke probleme.

Ova pandemija je pokazala i to da u budućnosti treba veoma pažljivo voditi računa o sektoru javnog zdravstva. Vidimo da su najviše stradali baš oni regioni sveta gde je javno zdravstvo sistematski uništavano na račun privatnog (koje vodi računa prvenstveno o profitu), kao što je najdrastičnije u SAD, ali i u nekim regionima Evrope, poput Lombardije u Italiji, koja je od kraja sedamdesetih godina XX veka forsirala privatne bolnice na račun državnih, trošeći na njih čak 50% finansija državnog zdravstvenog osiguranja; kad se epidemija dogodila, državnih bolnica nije bilo i došlo je do katastrofe.

Deceniju i po otkako ste objavili „Apsint“, roman je ponovo aktuelan i popularan. Rekli ste da je i posle 15 godina od izdavanja, ali i u svim vremenima ostala nezaobilazna tema naša podeljenost između Zapada i Istoka. Kako vam svet izgleda danas?

Izgleda mi spolja, u zoni skrame, globalizovan (pre svega zbog modernih komunikacija i ekonomije), a iznutra, u zoni sadržaja, duboko podeljen. Što znači da je savremeni čovek raspolućen, sa glavom u povezanom svetu, a srcem u podeljenom. Jedno od pitanja je šta je važnije, čovek ili svet? Drugim rečima, da li je antropofilni fokus u odnosu na ekološki doprineo sadašnjem stanju planete, posredno uzrokujući čak i ovakve pandemije. Druga važna dilema je koliko su raspolućenost savremenog čoveka uzrokovale izmaštane vrednosti i konstrukti, poput nacije, novca, slobodne volje, zasenjujući prirodno, biološko biće u nama, kome trebaju ljubav i saradnja.

Tema romana „Apsint“ je specifična raspolućenost našeg naroda između Istoka i Zapada. Glavni akter Mihajlo Alić kao bečki lekar, a etnički Srbin, doživljava totalni rascep svoje ličnosti kada počinje Prvi svetski rat i on ne zna za koju stranu da se opredeli, ulazeći u stanje slično pijanstvu od u to vreme popularnog likera od anisa i mastike, apsinta. Iako mislim da je to jedan od naših najneprolaznijih kolektivno podsvesnih konflikata, nije jedini (takođe, selo – grad, mit – objektivna realnost, narod – elita, elita sama po sebi, i drugo).

Po vašem romanu „Slučaj Vinča“ planirano je snimanje igranog filma u režiji Dragana Bjelogrlića, „našeg Černobilja“, kako su ga nazvali. Zašto se tako malo zna o tome?

Slučaj Vinča“ razotkriva hrabrost francuskih građana da rizikujući svoje zdravlje i živote doniraju koštanu srž našim naučnicima iz Vinče, koji su 15. oktobra 1958. zadesno ozračeni (tokom izvođenja naučnog eksperimenta) i oboleli od tada neizlečive radijacione bolesti. Reč je, takođe, o prvoj transplantaciji bilo kog ljudskog organa drugom čoveku na svetu, izvedenoj od francuskih lekara Matea i Žamea u bolnici Kiri u Parizu iste 1958. Pokušao sam da zamislim kakvi su (a bez imperativa ko su) morali da budu ti obični ljudi (bivši mornar, domaćica, službenik) i koji su ih motivi inspirisali da se žrtvuju za nepoznate ljude. I zaključio sam da je odgovor čista ljubav čoveka prema čoveku, najsiroviji, neobrađeni, neideološki humanizam, univerzalno prijateljstvo i saradnja, sve što krasi homosapijensa. Videćemo kako će to izgledati na filmu, ali verujem u g. Bjelogrlića i Vuka Ršumovića, glavnog pisca scenarija.

Šta je ono što savetujete sada svojim pacijentima, a što biste mogli da kažete i ostalima? Kako se sačuvati?

Nažalost, i kada Covid-19 jednom bude pobeđen, nema lapidarnih ni univerzalnih saveta kako ostvariti sreću u ovom svetu koji liči na lavirint, u kome smo suočeni samo sa zidovima i preprekama, frustrirani i nezadovoljni. Svako danas treba da bude Tezej za samog sebe i nađe izlaz.

Napomena: Integralna verzija intervjua objavljena je u časopisu Nedeljnik 13. 08. 2020.

Razgovarala Zorica Marković
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
noć knjige priča koja traje laguna knjige Noć knjige – priča koja traje
13.12.2024.
Kraj godine donosi mnogo radosti, a jedna od njih je i omiljena manifestacija svih knjigoljubaca! Noć knjige, 31. po redu, održaće se od 13. do 15. decembra 2024. godine u knjižarama Delfi i Laguninim...
više
veliki broj hitova domaće i svetske književnosti u noći knjige laguna knjige Veliki broj hitova domaće i svetske književnosti u Noći knjige
13.12.2024.
Za Noć knjige važno je dobro se pripremiti, dobro proučiti sve novitete i sa spiskom krenuti u knjižare!   Mi smo vam na jednom mestu sakupili sve novitete koji zaslužuju vašu pažnju! HI...
više
druženje sa piscima lagune i književni maraton u noći knjige laguna knjige Druženje sa piscima Lagune i književni maraton u Noći knjige
13.12.2024.
I ove Noći knjiga veliki broj pisaca Lagune će se družiti sa svojim čitaocima!   Prvi put u knjižari Delfi SKC prvog dana Noći knjige u petak 13. decembra održaćemo književni maraton u okvi...
više
i biblioteke učestvuju u noći knjige laguna knjige I biblioteke učestvuju u Noći knjige
13.12.2024.
Trideset prvoj Noći knjige, koja će trajati od 13. do 15. decembra 2024, priključile su se i brojne biblioteke. One će u manifestaciji učestvovati prvog i drugog – 13. i 14. decembra – dok će Narodna ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.