VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Prikazi Velikićovog romana „Bonavia“ u francuskoj štampi: Izgnanstvo kao domovina
03.04.2024.
.jpg)
Potekli iz zemlje pogođene istorijom lutaju junaci koji nekako uspevaju da pronađu jedni druge, ali i sebe…
Kako žive ljudi jedne zemlje koja više ne postoji? Ako na to pitanje iko može dati odgovor onda je to roman „Bonavia“ Dragana Velikića.
Marko i Marija se sreću u redu za vize ispred mađarskog konzulata u Beogradu. Šest godina kasnije, njihov brak, koji je opstajao zahvaljujući „desetogodišnjoj gravitaciji zajedničkog života“, konačno se urušava. Nekadašnja Marijina najbolja prijateljica Kristina za beg je izabrala Boston i Ameriku, zemlju snova i obećanja, dok Miljan, Markov otac koji je pobegao iz rodne zemlje nekoliko decenija ranije i postao šef vagon-restorana Austrijske državne železnice, uspeva da otvori svoj restoran. Njihove sudbine, povezane i razvezane, istovetne po tome što kad su jednom otišli nigde nisu mogli da se ukorene, ukrstiće se u – Beču.
Od Beograda, preko Budimpešte do Beča, pisac svoje likove u tranzitu vodi ka Srednjoj Evropi – uz jak književni naboj, rezimira kritičar Figaroa, i kaže: „Velikić briljantno prepliće priče troje junaka, spajajući ih u jednu. Iako postoji očigledna sličnost sa stvaralaštvom Šandora Maraija ili Hermana Broha, Velikić svoj lični pečat daje uvodeći na scenu svoja ʼbića susretaʼ, ʼzarobljenike jedne lažne geografijeʼ kojima je ʼputovanje postalo njihova stalna adresaʼ.“
Kritičar Le Monda iznosi detaljniji prikaz romana: „Paradoksalno, to stalno bežanje se završava vraćanjem na početke, i tako u nedogled. Nagrada čitaoca čeka na kraju puta kada u riječkoj luci Marko pronađe hotel (u kojem je začet), sa tako prikladnim, simboličkim imenom koje, takođe, nosi ovaj divni roman o otrgnutosti iz svoje domovine, lutanju i pomirenju. Tada će se, kao čudom, ponovo javiti 'veseli i bezbrižni riječki dani, o igrankama u hotelu Bonavia'.“
Dragan Velikić potpisuje jedan virtuozni, briljantno napisan roman o izbeglištvu, sećanjima i identitetu, peti koji je objavljen u Francsukoj, ocenjuje Le Mond. I postavlja pitanje: može li se čovek odreći svojih predaka, svoje porodice, svog rodnog grada, svoje nacije? A nada da bi se moglo živeti negde drugde, nije li to samo iluzija?
Autor: Kristijan Otje / Florens Noivil
Izvor: Figaro / Le Monde
Prevod: Mladen Obradović
Kako žive ljudi jedne zemlje koja više ne postoji? Ako na to pitanje iko može dati odgovor onda je to roman „Bonavia“ Dragana Velikića.
Marko i Marija se sreću u redu za vize ispred mađarskog konzulata u Beogradu. Šest godina kasnije, njihov brak, koji je opstajao zahvaljujući „desetogodišnjoj gravitaciji zajedničkog života“, konačno se urušava. Nekadašnja Marijina najbolja prijateljica Kristina za beg je izabrala Boston i Ameriku, zemlju snova i obećanja, dok Miljan, Markov otac koji je pobegao iz rodne zemlje nekoliko decenija ranije i postao šef vagon-restorana Austrijske državne železnice, uspeva da otvori svoj restoran. Njihove sudbine, povezane i razvezane, istovetne po tome što kad su jednom otišli nigde nisu mogli da se ukorene, ukrstiće se u – Beču.
Od Beograda, preko Budimpešte do Beča, pisac svoje likove u tranzitu vodi ka Srednjoj Evropi – uz jak književni naboj, rezimira kritičar Figaroa, i kaže: „Velikić briljantno prepliće priče troje junaka, spajajući ih u jednu. Iako postoji očigledna sličnost sa stvaralaštvom Šandora Maraija ili Hermana Broha, Velikić svoj lični pečat daje uvodeći na scenu svoja ʼbića susretaʼ, ʼzarobljenike jedne lažne geografijeʼ kojima je ʼputovanje postalo njihova stalna adresaʼ.“
Kritičar Le Monda iznosi detaljniji prikaz romana: „Paradoksalno, to stalno bežanje se završava vraćanjem na početke, i tako u nedogled. Nagrada čitaoca čeka na kraju puta kada u riječkoj luci Marko pronađe hotel (u kojem je začet), sa tako prikladnim, simboličkim imenom koje, takođe, nosi ovaj divni roman o otrgnutosti iz svoje domovine, lutanju i pomirenju. Tada će se, kao čudom, ponovo javiti 'veseli i bezbrižni riječki dani, o igrankama u hotelu Bonavia'.“
Dragan Velikić potpisuje jedan virtuozni, briljantno napisan roman o izbeglištvu, sećanjima i identitetu, peti koji je objavljen u Francsukoj, ocenjuje Le Mond. I postavlja pitanje: može li se čovek odreći svojih predaka, svoje porodice, svog rodnog grada, svoje nacije? A nada da bi se moglo živeti negde drugde, nije li to samo iluzija?
Autor: Kristijan Otje / Florens Noivil
Izvor: Figaro / Le Monde
Prevod: Mladen Obradović
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Akcija „3 za 999“ od 19. januara do 1. februara 2026!
20.01.2026.
Nijedna nova godina ne može da protekne bez najomiljenije akcije – „3 za 999“. Zato smo odlučili da nastavimo tradiciju i od 19. januara ponudimo stotinu odabranih naslova, od kojih ćete do 1. februar...
više
Igrajmo se kao nekad – igrom kroz znanje: Komplet „Zanimljive geografije“, „Zanimljive opšte kulture“ i „Zanimljivi sport“ na popustu 20%
20.01.2026.
Kupovinom kompleta društvenih igara iz serije „Igrajmo se kao nekad“: „Zanimljive geografije“ „Zanimljive opšte kulture“, „Zanimljivi sport“ ostvarite 20% popusta od 19. januara do 20. februara 2...
više
Da li će Džoni Dep skinuti kletvu sa „Majstora i Margarite“?
20.01.2026.
„Pirat sa Kariba“ Džoni Dep, koji se nakon optužbi za zlostavljanje uputio ka pučini zaborava, nedavno je objavio planove za produkciju filma na engleskom jeziku koji je zasnovan na romanu „Majstor i ...
više
Promocija romana „U zagrljaju princa tame“ Simonide Milojković 23. januara u Inđiji
20.01.2026.
Roman Simonide Milojković „U zagrljaju princa tame“ biće predstavljen 23. januara od 18 sati u Poslovno obrazovnom centru u Inđiji.
U zastrašujućoj ljubavnoj priči, napisanoj po istinitim događ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.