Laguna - Bukmarker - Prikaz Velikićevog „Bečkog romana“: Stvarnost kao predložak za roman - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani - Besplatna dostava na teritoriji Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz Velikićevog „Bečkog romana“: Stvarnost kao predložak za roman

Sve je istina i sve je književnost, izjaviće Tomas Bernhard u jednom od poznatih intervjua u kom, između ostalog, objašnjava i zašto su ljudi u Beču najzlobniji ljudi koji postoje na svetu. Čitajući novi roman Dragana Velikića, ne jednom, na pamet će nam pasti upravo Bernhard – pre svega usled dubine reza kojom slavni austrijski pisac zaseca u anomalije i neprevladane traume društva u kom je živeo, gde se prividna sigurnost i nominalni red mešaju i poistovećuju sa zadovoljstvom i(li) srećom. I zaista, sudeći po parametrima stabilnosti – socijalne zaštite, dobre infrastrukture, zelenila, kvaliteta zdravstvene zaštite te mnoštva mogućnosti za kulturu i zabavu – Beč decenijama zauzima jedno od čelnih mesta na rang-listama najsrećnijih svetskih gradova odnosno gradova koji su najbolji za život.

Slično je, bez sumnje, mislio i Pavle Marić, mladi psihijatar srpskog porekla – zaposlen u bečkoj Centralnoj bolnici, kao lekar-specijalizant, kao i zatvorskoj bolnici za mentalno poremećene osuđenike u Hiršendorfu – sve do trenutka kad je, jednog majskog jutra 2020. godine, na njegova vrata zakucala bečka policija. Zaplet nadalje teče „kao u romanu“. Velikom romanu, koji svojom literarnom ubedljivošću i psihološkom sugestivnošću biva dostojan najbolje tradicije svetske literature. Upoređivati novi roman Dragana Velikića s nekim od romana Dostojevskog, KafkinimProcesom“, Kamijevim „Strancem“ ili Crnjanskijevim „Romanom o Londonu“ imalo bi osnova i smisla mada bi, takođe, moglo da nas odvede i u kliše. „Bečki roman“ teško je uporediv s knjigama za koje u žanru psihološkog romana znamo, između ostalog i zato što velika književnost teško da je smestiva u žanr.

Da ne bih upao u zamke prepričavanja romana koji tek treba da čitate, otkriću samo da psihijatar Marić završava u zatvoru gde se, jedna po jedna, razvejavaju predstave o uređenosti i sigurnosti sveta u kom je do tada živeo. Pošto zaplet delom korespondira i s događajima iz ličnog života samog pisca – na planu fabule, stvarnost bismo mogli tretirati i kao tematski predložak za priču. „Ovo je roman kakav svakako nisam planirao da napišem“, pojašnjava Velikić.

Uostalom, uverljivost literature ogleda se i u tome što, protokom vremena, književna istina ostaje jedina koje se ljudi sećaju. Pisan u najboljoj tradiciji društvenog romana, „Bečki roman“ čita se kao psihološki triler, socijalni traktat ali, istovremeno, i uzbudljiva priča o odnosu pojedinca naspram sistema, tačnije „sistema“ u čijim se lagumima gube i iščezavaju korisne zablude o pravičnosti i sigurnosti života u austrijskoj prestonici.

Pavle iskustveno spoznaje tačnost reči hrvatske spisateljice Daše Drndić, koje služe i kao neka vrsta vodiča kroz apsurde tamošnjeg pravosudnog i moralnog posrnuća: „Austrija je prostor u kojem je moguća svaka gadost, prostor koji podnosi sve osim iskrenosti, Austrija je krematorijum za čiste duše.“

Sudski proces, sadržeći zaplet dostojan teatra pravnog apsurda, čini da priča o (nepočinjenom) zločinu prerasta u priču o zlu. Razotkrivajući mehanizme tlačenja – pravnog, profesionalnog ali i emotivnog – Velikić dočarava unutrašnju logiku mehanizama kojima se plivajući zamajci mržnje puštaju u pogon. Pavlov munjevit profesionalni uspeh ali i promptni pad skiciraju i sudbinu zajednice balkanskih gastarbajtera, raspete življenjem između dva jezika od kojih nijedan ne poznaju dovoljno. Istovremeno, to je i univerzalna metafora svih sanjanih destinacija – tačnije, realnostima koje, u društvima gde se integracija ne doživljava kao proces međusobnog približavanja dve strane već kao bezuslovno pokoravanje jedne strane drugoj, sačekuju one koji dolaze. U „Bečkom romanu“ taj fakticitet začinjen je oporim, istorijski utemeljenim humorom koji u ekstremnim okolnostima biva i sredstvo preživljavanja. „Tebi su baš dobro smestili. Nedžade, dođi ’vamo! Evo ga ovaj naš Gavrilo što truje Švabe!“, pozdrav je koji Pavlu upućuje grupa ex-yu pritvorenika. Naposletku, „sve što se njemu dogodilo kondenzovano je uzrečicom – tipično austrijski – uobičajenom frazom odomaćenom u javnoj komunikaciji, kojom se opravdava izostanak bilo kakvog objašnjenja za počinjeno nedelo“.

Pošto je suština literature uvek u onom što se ne vidi – pošto su u porodici junaka knjige bolne teme uglavnom preskakane ili zatrpavane naslagama banalnosti – ovo je i roman o ćutanju, odnosno prećutkivanjima onog što je važno. Roditeljstvu i tome koliko razumemo sopstvenu decu, odnosno u kojoj meri željom da predupredimo i promenimo njihove sudbine bivamo sebični pa i samoživi. Tome kako red i formalna uređenost ne mogu biti supstitut za sreću. Suštinskoj neupotrebljivosti i beskorisnosti svih iskustava koja nisu lična. Potisnutim, dubinskim slikama prenetim iz lično nesvesnog koje se preklapaju s učitanim prizorima i slojevima iz prošlosti grada. O strastima. Posesivnosti. Tabuima i strahu od neprijatnog. Opterećivanju trivijalijama ne bi li se pobeglo od suštine. Gordosti koja sprečava da se sagledaju i (pred)osete ljubavi i patnje bližnjih. To je i priča o tabuima i suštinskom nerazumevanju koje markiraju živote razlikujućih od većine, onih koji se ne uklapaju u stvorene predstave o ugledu i uspehu – konkretno gej paru koji, boraveći u prostoru lažne, odglumljene sigurnosti, suštinsku prirodu svog odnosa krije čak i od najbližih. „Bečki roman“ povest je o ushićujućim ali i manipulativnim i destruktivnim moćima i sposobnostima ljubavi. Nemogućnostima da se isprave počinjene greške, ozvuči prećutano i, uglavnom lažnom, ponosu. Tome koliko je teško sakupiti i ponovo sastaviti krhotine stvarnosti  jednog raspalog sveta utemeljenog na prividima. O (ne)mogućnostima povratka u minule živote i neprevladanim prošlostima što se pred nama otvaraju kao ambisi, onda kad sadašnjost postane neizdrživa. Istovremeno, to je i priča o katarzi. Značaju koji hodanje može da ima za uspostavljanje psihičkog balansa ali i važnosti susretanja – prevashodno sa sobom...

Pošto su nam akteri priče (Olga, Andrej i Pavle) već poznati iz Velikićevog romana „Severni zid“ iz 1995, „Bečki roman“, uslovno rečeno, mogli bismo smatrati nastavkom odnosno dopisivanjem navedene priče. Postojećim, pridodat je i lik dede Lovra, velikog protivnika ćerkinog i zetovog odlaska u Austriju, jednako opreznog i pred unukovim uspesima, kao lajtmotiv ponavljajući rečenicu: „Nemoj da prođete kao Frankopani!“ Izlazeći iz zatvora, s ličnim stvarima navrat-nanos potrpanim u najlon džak, pošto je „organima reda“ zarad pranja vlastite savesti bilo važno da ga iz zatvora što pre izbace, Pavle se seća upravo dedine rečenice – otkrivajući kako su „Fran Krsto Frankopan i Nikola Zrinski bili hrvatski velikaši koji su pripremali urotu protiv Austrije u 17. Veku. Zbog toga su im odrubljene glave. Na prevaru su namamljeni u Beč, a onda utamničeni u Viner Nojštatu – bečkom Novom Mestu“…

Posedujući sve karakteristike zrelog, velikićevskog stila, kao jedne od retkih sretnih konstanti u našoj, ali i regionalnoj književnosti, „Bečki roman“ funkcioniše i kao instrument suočavanja. Književne istine koja nadrasta svako ćiftunstvo, postajući dokument o važnosti ekstremnih egzistencijalnih situacija i iskustava za vitalnost literature jednog pisca. Stilski besprekoran, psihološki upečatljiv (u rangu „Islednika“ ili „Ruskog prozora“), ustanovljujući neku vrstu meta-žanra, „Bečki roman“ među najboljim je ostvarenjima Dragana Velikića – pisca koji, krajnje sugestivno, opravdava prezime koje nosi.

Autor: (Novi) Nebojša Milenković
Izvor: Danas
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
10 saveta iz knjige uz koju su milioni prestali da puše kako do kraja života ostati srećan nepušač laguna knjige 10 saveta iz knjige uz koju su milioni prestali da puše: Kako do kraja života ostati srećan nepušač
15.10.2024.
„Ukoliko sledite moja uputstva, bićete srećan nepušač do kraja života“, poručuje Alen Kar, čija je knjiga „Lak način da prestanete da pušite“ prodata u više od 15 miliona primeraka širom sveta. Milion...
više
prikaz romana poslednja danteova tajna da li je najveći italijanski pesnik bio nemac  laguna knjige Prikaz romana „Poslednja Danteova tajna“: Da li je najveći italijanski pesnik bio Nemac?
15.10.2024.
Posle više od deset godina pauze italijanski pisac istorijskih pustolovnih trilera Đulio Leoni vratio se u Lagunu i srpske knjižare s novom knjigom iz popularnog serijala o Danteu Aligijeriju, koji je...
više
prikaz knjige a kuda idemo beskrajno topla proza bliska svima laguna knjige Prikaz knjige „A kuda idemo?“: Beskrajno topla proza bliska svima
15.10.2024.
Ton Telehen (1941) je holandski pisac koji se oprobao u više žanrova, ali je najveći uspeh postigao sa svojim apsurdističkim, toplim i melanholičnim pričama o antropomorfizovanim životinjama. Njegovi ...
više
dragoljub stojković pripovest o smrti žene koja je pokušala da ubije kralja milana laguna knjige Dragoljub Stojković: Pripovest o smrti žene koja je pokušala da ubije kralja Milana
15.10.2024.
U fokusu nedavno objavljenog romana Dragoljuba Stojkovića „Sedef-magla“, koji je objavila Laguna, događaj je iz 1882. godine, kada je Jelena Ilka Marković – udovica Jevrema Markovića, optuženog za uče...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.