Prikaz „Spiska knjiga“: Pohvala čitanju, čitaocima i onima koji će, uprkos svemu, to tek postati

Spisak omiljenih knjiga svedoči o nama podrobnije i svestranije od bilo kog ličnog dokumenta, od biografije namenski pisane da istakne poželjne osobine i u poslovnom svetu najcenjenije veštine. Umesto šturih podataka i važnih datuma koje sadrže identifikaciona dokumenta, a koji uglavnom nisu stvar našeg izbora, spisak štiva za koje nas vežu posebne uspomene, bilo da smo ga sačinili za sebe ili na nečiji podsticaj, sadrži one podatke koji suštinski čine naš identitet. Onome ko ume da ga protumači, već letimičan pogled na niz navedenih dela otkriva ko smo, kakvi smo, kakav je naš odnos prema prošlom, pa čak i o tome kakvu budućnost priželjkujemo.Takva jedna lista, za istinskog poznavaoca književnosti, zapravo je verodostojan unutrašnji portret sastavljača na kome su lako uočljive méne u formiranju čitalačkog ukusa, razvoju čitalačkih navika i evoluciji interesovanja. Iz njega se, kao iz odraza u ogledalu pred kojim stojimo, naziru naši strahovi i naše radosti, naše želje i namere.

Takav jedan, veoma čitko ispisan spisak na kome se nalazi devet poznatih ostvarenja koja su presudno uticala na brojne čitaoce širom sveta („Ubiti pticu rugalicu“, „Rebeka“, „Lovac na zmajeve“, „Pijev život“, „Gordost i predrasuda“, „Male žene“, „Voljena“ i „Kišni paviljon“) skoro istovremeno pronalaze stanovnici Londona različitih dobi, zanimanja i senzibiliteta. Jedino što listu koja će pokrenuti radnju i povezati brojne junake debitantskog romana Sare Niše Adams razlikuje, od nečijeg dugoročnog čitalačkog plana zaboravljenog u primerku knjige vraćene u biblioteku ili ceduljice koja je u supermarketu ispala članu nekog čitalačkog kluba, jeste dopisana rečenica: Čisto za slučaj da ti zatreba. Ta nenametljiva naznaka sastavljača sasvim je dovoljna da nekoliko zaintrigiranih ili začuđenih pronalazača pronađeni spisak doživi kao sasvim ličnu poruku, kao znak kako treba da pročita navedenu literaturu, delo po delo.

Među njima su bivši prodavac železničkih karata Mukeš Patel koji se, posle smrti voljene supruge, bori sa usamljenošću i dvadesetdvogodišnja Alajša, koja se, sasvim slučajno, obrela kao privremeni bibliotekar u nevelikoj lokalnoj biblioteci. Hartijica sa preporučenim knjigama uvešće u bezobalni svet književnosti i načiniti od njih, ali i drugih junaka romana „Spisak knjiga“, posvećene čitaoce. Svako od njih postaće dokaz one stare tvrdnje bibliotekara da svi obožavamo da čitamo, samo još nismo otkrili pravo štivo.

Devojka koja svakodnevne radne zadatke bibliotečkog pomoćnika obavlja rutinski i preko volje, sve vreme maštajući da upiše studije prava ili pronađe atraktivniji i među vršnjacima popularniji posao, pomoću literature sa pronađenog spiska otkriće koliko važnu utehu i ohrabrenje u trenucima bolnih samopreispitivanja i najtežih ličnih tragedija mogu da nam pruže knjige i mali čitalački rituali. Ona će ne samo zavoleti svet knjiga nego i svoj duboko altruistički posao. Njenom zaslugom, biblioteka kojoj u dehumanizovanom, neoliberalnom i ekranskom svetu preti zatvaranje postaće za brojne korisnike istinsko pribežište od haosa ili pustoši koji vladaju u domovima i na ulicama.

U tome će joj pomoći poznanstvo sa udovcem Mukešom, pasioniranim ljubiteljem televizijskih dokumentaraca, koji se za beletristiku zainteresovao tek posle smrti voljene Nene, koja je svaki slobodan trenutak provodila čitajući. Vremešni Makeš tako otkriva jedan raskošan, za njega do tada sasvim nepoznat svet. I ne samo da će uspeti da priguši tugu i sačuva živu uspomenu na svoju najveću ljubav već će, zahvaljujući izvrsno odabranoj lektiri, ostvariti prisniji kontakt sa svojom unukom, kćerima, pa i čitavom okolinom.

Knjige koje će, posredstvom ovog s jasnom i plemenitom namerom sačinjenog i umnoženog spiska, do svih junaka ovog romana doći u prelomnim životnim trenucima učiniće neočekivano: poistovetivši se sa nezaboravnim književnim junacima i njihovim sudbinama, oni će uspeti lakše da razumeju druge i prihvate sebe. Svojevrsna čitalačka avantura promeniće život čitavom nizu ljudi, koji do tada nisu umeli da prepoznaju značaj književnosti, niti njenu istinsku vrednost. Među njima je bilo onih koji su se među bibliotečkim policama osećali klaustrofobično, a pred otvorenom knjigom nelagodno, ali čak i onih koji su pronađeni spisak isprva shvatili kao listu filmskih ostvarenja, jer su im od samih dela Džejn Ostin, Luize Mej Olkot, Harper Li, Jana Martela, Toni Morison, Haleda Hoseinija i drugih autora bile poznatije njihove popularne ekranizacije.

Ipak, novootkrivenu strast svako od njih će širiti dalje, povezujući se na najplemenitiji način sa drugima i tako stvarajući jedinstvenu zajednicu koja potvrđuje da književnost, čak i ako nema moć da promeni našu stvarnost, ima snagu da preobrazi atmosferu u kojoj živimo. Poneko će doći i do spoznaje: sa knjigom u ruci najmanje smo sami. Drugi će uvideti kako, dok okreće strane štiva koje ga je svojom radnjom i emocijama sasvim zaokupilo i ponelo, nije izolovan, da su sve njegove dileme, greške, kajanja, ali i žudnje, zapravo, univerzalne. Treći više neće moći da zamisle svakodnevicu u kojoj knjiga ne zauzima povlašćeno mesto.

Ovo dirljivo štivo, zapravo, još je jedna pohvala čitanju, čitaocima i onima koji će, uprkos svemu, to tek postati. Zbog toga, spisku knjiga kojima nameravate da posvetite svoje vreme dodajte i roman koji je za Lagunu upravo prevela Dubravka Srećković Divković. Nećete pogrešiti ako uz njegov naslov i dopišete: Čisto za slučaj da ti zatreba.

Autor: Olivera Nedeljković