Prikaz sedmog romana iz serijala „39 tragova: Zmijsko gnezdo“

Ovo više nije igra. Broj žrtava raste. Uzdrmani poslednjim događajima, Ejmi i Den lete u egzotične predele idući tragom svog najopasnijeg suparnika do sada: vojnog zapovednika mitske reputacije. Tek što su brat i sestra počeli da ovladavaju veštinom drevnog ratovanja, suočavaju se sa opasnim neprijateljem kojeg ne mogu poraziti mačem: sa istinom. I dok je ulog veći nego ikad, Ejmi i Den razotkrivaju strašnu tajnu koja će sve promeniti.
 
Samopoštovanje i poštovanje drugih:

Zdravo rodbinsko rivalstvo poput „ja sam taj koji se toga setio“ se nastavlja, što nam likove Ejmi i Dena čini realističnim, dok njihove avanture nastavljaju da ispunjavaju snove čitalaca! Ejmi se ranije borila sa svojim sećanjima na vatru koja je ubila njihove roditelje i njena oprečna osećanja prema stricu Alisteru proizilaze iz toga. To dalje vodi do razgovora koji pokazuje kako deca treba da se nose sa oprečnim osećanjima: iskreno i otvoreno. Ejmi se bori sa željom za osvetom jer u sebi zna da je odmazda hladna i bezosećajna, što stvara njen unutrašnji sukob. Na kraju, naš omiljeni tim koji čine brat i sestra, nastavlja da donosi mudre odluke uzimajući u obzir posledice po druge, i iskazujući kajanje zbog počinjenih grešaka.

Naročito Den, kada sazna o aparthejdu, pokazuje saosećanje prema Južnoafrikancima koje sreće.

Ejmi je zabrinuta što uzimaju ono što nije njihovo: „Ali u ovom lovu, reč je o znanju a ne posedovanju“. Ona svesno stvara situaciju koja će stvoriti mogućnost da zlikovci učine dobro delo.

Prikaz autoriteta:

Pisac stvara avanture u kojima Ejmi i Den koriste svoje veštine i instinkte, a ne manipulaciju ili maltretiranje drugih uključujući tu i autoritete. Oni pokazuju poštovanje prema svakoj odrasloj osobi koju sreću. U borbi sa odraslim zlikovcima ispoljavaju dostojanstvo.

Državljanstvo i patriotizam:

Od samog početka knjige, vidi se da je  odanost koju Ejmi i Den osećaju prema svojoj baki njihov glavni podsticaj da se uključe u lov. Isto tako, njihovo međusobno sporazumevanje pokazuje uzajamnu bliskost. Ova porodica koju čine Ejmi, Den, njihovi pokojni roditelji i baka, definitivno čini pravi tim. U razgovorima i opisima događaja, osećaju se porodični ponos i ljubav. Kod porodica njihovih suparnika, oseća se nedostatak tih kvaliteta, pogotovo u porodici Izabel Kabre.

Pravda i krajnji ishod:

Kao što smo i navikli, u ovom serijalu dobri momci uvek pobede a loši uvek izgube! Bez obzira na to koji član porodice pokuša da zarobi, otme, uhapsi ili na bilo koji način omete Ejmi i Dena, na kraju ostane pometen kombinacijom njihove hitre dovitljivosti i čiste sreće koja ih prati. I stavovi kao što je Denov: „Mama i tata bi bili ponosni na tebe. Oni poštuju život“, ponovo potvrđuju razliku između dobrih i zlih. Čak i kada se dvoume koju odluku da donesu, jasno je da su njihova rešenja usmerena u pravcu pobede dobra.
 
Kako napredujemo kroz serijal, čitalac počinje da shvata da dobro i zlo nisu određeni pripadnošću nekom klanu; nijedan ogranak Kahilovih nije ni gori ni bolji od ostalih. Ejmi i Den moraju da prevaziđu stereotipe o svakom klanu i da shvate da su ljudi ti koji se dele na dobre i loše.
 
Estetski vidovi doživljenog:
 
Usredsređeni na dijaloge, nismo videli mnogo opisa prelepih afričkih pejzaža ili gradskog života. Međutim, autor je uspeo da dočara nešto od života u predgrađima Durbana. Pored rečenog, dijalozi u knjizi su puni detalja i činjenica o Africi  koji bi trebalo da zainteresuju čitaoca da sazna više.
 
Rasprava o rasizmu u Južnoj Africi i SAD se drži istorijskih činjenica i iznosi na videlo sve zlo rasizma.
 
Glavni likovi nastavljaju da ispoljavaju klasične vrline junaštva i iskrene brige za druge. Akcione scene su uzbudljive a da nisu pretrpane bespotrebnim nasiljem i krvlju.
 
Sve u svemu, upotreba afričkog jezika i običaja, obogaćuje priču aromom nove kulture, ne zaglibljujući se previše u nju.
 
Sve u svemu, ovo je još jedna odlična priča Pitera Lerandžisa, koji nastavlja da razvija likove našeg omiljenog avanturističkog serijala. Topla preporuka!
 
Izvor: litland.com
Prevod: Vladimir Martinović