Srpski književni
Tarantino, u narodu znan kao
Dejan Stojiljković, u novom romanu rešio je da svojim najboljim snagama obradi sudbinu pesnika
Branka Miljkovića.
Fokus njegove
pulp imaginacije ovoga se puta pomerio ka odlučnijem tematizovanju društvene istorije. „
Zvezda nad prazninom“ skida lažnu pozlatu sa fasade socijalističkog društva, pri čemu se, primera radi, razotkriva da regrutacija za obnovu i izgradnju nije bila mnogo drugačija od one za konc-logore. Na raznim tragovima proze
Dragoslava Mihailovića, surovost tajnih službi poratnog doba predočava se preko morbidno nasilnih postupaka njihovih pripadnika, što u pozadini stvara lekovito odrešitu priču o uzrocima smrti Jugoslavije.
Kao i ranije, Stojiljković ni u „Zvezdi nad prazninom“ odviše ne mari za stilsko klesanje, što bi roman učinilo umetnički stamenijim, ali to s druge strane nadoknađuje multifunkcionalnim dramaturškim talentom. Njegova pripovest tečno klizi po precizno trasiranim šinama, uz iskusno narativno segmentiranje i istančan sluh za ritam plasiranja anegdotskih pasaža, dramskih čvorišta i oniričko-poetskih scena naizmence.
Pored toga što ume vešto da sreže priču, Dejan Stojiljković majstor je gradnje književnih likova.
Autor se nije uplašio veličine figure Branka Miljkovića. Bez idolatrijskog odnosa, izbegao je zamku podizanja jednodimenzionalnog spomenika. Pesnik je u isto vreme i divinizovan i detronizovan, kao nezgrapni pijani medved sa dečačkim ushićenjem ili žarka narandža u pepeljari punoj opušaka. Kroz priču o ljubavnom trouglu sa Milicom Nikolić i Oskarom Davičom, sasvim aristotelovski dobili smo književno uverljivu verziju Brankove smrti koja jeste mitski nužnija u odnosu na uvek nepotpune istorijske fakte.
Ako je bilo očekivano da lik Branka Miljkovića bude odličan, lik mladog, umetnički senzibilnog debeovca Gavrila Serafimovića naprosto je maestralan. Po njegovoj tragičkoj raspolućenosti i kompleksnosti roman će se najviše pamtiti. Gavrilo je u isto vreme možda jedini Brankov pravi prijatelj, njegov anđeo čuvar, ali i anđeo sa ožiljkom koji će svoju udbašku „prijateljsku“ ulogu morati da odigra do neželjenog ali neminovnog kraja.
U žanru socijalističkog noara, Dejan Stojiljković napisao je svoje najzrelije delo koje je dostojan romaneskni naslednik drame „Profesionalac“
Dušana Kovačevića.
Autor: Igor Perišić
Izvor: „Kulturni centar“ RTS-a