Prikaz romana „Veštice na putu“ Terija Pračeta: Mnogo više od komičnog predaha

Knjiga „Veštice na putu“ predstavlja dvanaesti roman u komičnom fantastičnom serijalu o Disksvetu Terija Pračeta, a ujedno i treći u kome je reč o vešticama. Desiderata Holou zna da će uskoro umreti. Ona je veštica. Veštice jako dobro znaju ovakve stvari. Problem je u tome što je ona, između ostalog, i suđaja devojci koja živi na drugoj strani Diska, u zemlji zvanoj Genoa, u čiju sudbinu je počeo da se meša neko drugi. Ona predaje svoj štapić Magrat Garlik, jednoj od veštica iz kraljevstva Lankr, sa izričitim uputstvima da otputuje u Genou i pomogne ovoj devojci, ali da ne dozvoli drugim vešticama (baki Vedervaks i Nani Og) da joj pomognu (znajući dobro da će njih dve učiniti upravo suprotno od onoga što se od njih traži). Iako je njihov cilj još uvek nejasan, a odredište jasno, ovaj trio započinje svoje dugo putovanje u Genou.

Iako sam do sada uživao u svakoj knjizi o vešticama, mislim da je ovde Pračet zaista ušao u štos, što se tiče načina na koji piše o njima. Prošlo je nekoliko godina otkako sam pročitao „Sestre po metli“, ali osećam da je dinamika između Bake, Nane i Magrat (što predstavlja poigravanje sa konceptom Trostruke boginje – Babuskera, Majka i Devojka), mnogo bolje i prefinjenije prikazana u ovom romanu. Načini na koje one sarađuju i nerviraju jedna drugu su i duhoviti i veoma ubedljivi, sve tri se toliko mnogo razlikuju da je pravo čudo kada se oko nečega slože, jer kada se to dogodi, to oko čega su se dogovorile savršeno funkcioniše.

Iako ona zapravo nije glavni lik u knjizi, jer mora da deli scenu sa još dve veštice, baka Vedervaks i dalje čini okosnicu njihovog malog klana u smislu volje i sposobnosti. Međutim, kada sam započeo čitanje ovog romana, imao sam sumnje u vezi sa njenom karakterizacijom. Ona je tvrdoglava, mrzovoljna i svojevoljna kao i obično, ali je u početku stalno delovala ogorčeno, i to na neki način koji mi se nije baš dopao. Njeno nezadovoljstvo zbog toga što mora da ima posla sa „strancima“ na njihovim putovanjima, takođe me je pomalo nerviralo. Međutim, kako je priča napredovala, ona je znatno promenila svoje stavove i dopustila da njena dobra strana preovlada kada je drugima bilo najpotrebnije.

Mislim zato da je nakon čitanja ovog romana razumem bolje nego pre. Ona ne samo da tvrdoglavo veruje da sve zna najbolje (što je u većini slučajeva zaista tako) već ima jasan osećaj šta je ispravno, a šta pogrešno. Ovo ne samo da joj pomaže da reši mnoge probleme već je zapravo sprečava da iskoristi svu moć koju zaista poseduje. Po svemu sudeći, čini se da bi možda mogla da bude jedna od najmoćnijih osoba koje koriste magiju na Disku, ali se uzdržava od toga da je koristi jer magija predstavlja lako rešenje za ono što želite, ali vam ne pruža ono što vam je zaista potrebno.

Sviđa mi se to što je ova njena strana ličnosti izbalansirana sa njenim slabostima, pri čemu mora postepeno da nauči da se opusti na ovom njihovom putovanju. Ona se često susreće sa situacijama u kojima se očigledno ne snalazi odmah, i dok pokušava da to prikrije, čitaoci su svesni da su joj neke stvari velika nepoznanica. Takođe je snažno naglašeno to da priželjkuje da je onoliko loša koliko joj njene moći dozvoljavaju da to bude, ali to što tako jasno zna šta je ispravno, sprečava je da takva bude.

Iako se ova knjiga većim svojim delom (dok veštice putuju Disksvetom) poigrava turističkim klišeima na veoma zabavan način, najviše me je zaintrigiralo autorovo poigravanje bajkama. Glavna zamisao ove priče je da, kao i mnogo toga u ovom svetu fantazije, Priče imaju sopstvenu volju i da njima mogu da manipulišu oni koji poseduju znanje. Na taj način se objašnjava zašto se slična narodna predanja pojavljuju na različitim mestima u svetu. Glavni negativac u ovoj priči, još jedna suđaja po imenu Lilit, manipuliše pričama u svoju korist, kao orkestrator svega. Zbog toga Genoa je postala distopijski grad u kome svi stanovnici moraju rigorozno da se pridržavaju poznatih tropa i arhetipova, ili da se suoče sa strahovitom odmazdom. Svideo mi se prikaz ovakvog vida ugnjetavanja, gde je izvor ljudske nesreće to što sve mora da se uklopi u ideal iz bajke.

U pravom duhu Disksveta, inače jednostavne aspekte magije Pračet čini složenijima na veoma interesantan način. U ovoj priči to se najbolje vidi kod transformacija životinja u bića slična ljudima, što uopšte nije jednostavno. Na njihovom putovanju najviše mi se svideo susret sa velikim zlim vukom, zato što Baka nije videla to stvorenje kao nešto čega se treba bojati, već kao nesrećnika. On ima telo vuka, ali je pomoću magije naveden da veruje da je čovek. Zbog svega toga mnogo pati, jer mu je telo izvitopereno, a um nepopravljivo zbunjen. Bakino suočavanje sa ovom situacijom otkriva istinu o njenom karakteru koji se krije iza njene grube spoljašnjosti.

Jedini nedostatak na koji sam zaista naišao u ovoj knjizi jeste način na koji je pisac prikazao Magrat. Ona i Baka su često u konfliktu, i iako njihov odnos služi kao sredstvo za objašnjenje Bakinog pogleda na svet (pošto je Magrat stalno kritikuje za to što dovoljno ne koristi magiju), smatram da je Magrat totalno zapostavljena u ovoj knjizi. Desideratina namera je bila da sve tri veštice krenu u avanturu, ali Magrat je nasledila štapić i voleo bih da je to dublje razrađeno. Tokom većeg dela knjige ona je prilično neupućena u to šta treba da uradi, pa čak i kako da koristi štapić, i stalno je omalovažavaju zbog toga što je po prirodi „luckasta“. Šteta je što joj nije dato dovoljno prostora da sama prevaziđe ove nedostatke i malo „poraste“ kao lik.

Pročitao sam već dvanaest knjiga ovog serijala, i prosto ne mogu da ne volim bukvalno svaki roman o Disksvetu kog sam se latio. Kod određenih knjiga mi zaista deluje kao da je Pračet ušao u štos sa nekim likom ili idejom, a kod „Veštica na putu“ upravo je to i izveo. Prethodne dve knjige su bile sjajne, svaka na svoj način, ali je delovalo kao da putem njih Pračet ispipava teren. U ovoj knjizi zaista deluje kao da su se karakterizacija bake Vedervaks (jednog od glavnih likova iz serijala) i dinamika ostalih veštica, kao trija koji rade zajedno, zaista sjajno uklopili. Ovaj roman, što zaista nije iznenađujuće, urnebesno je smešan i u jednom trenutku sam se toliko smejao da nisam mogao da se skoncentrišem na slova. Pored toga, u ovoj knjizi ćete naići na izuzetno dramatične i humane momente, što ukazuje na to da knjige iz ovog serijala nisu samo komični predah, već nešto mnogo više od toga.

Izvor: musewithmeblog.com
Prevod: Kristijan Vekonj