U svojevrsnom talasu uspešnih skandinavskih pisaca trilera
Andeš Ruslund (1961) je po mnogo čemu posebna pojava. Sa svoje strane, bio je, između ostalog, novinar-ekspert za crnu hroniku, čime je stvorio preduslove za upoznavanje građe kojom će se pretežno baviti. Kao književnik je pak iskusio uspešno pisanje u četiri ruke s autorima vrlo povezanim s kriminalom. Jedan od njih je Stefan Bunberg s kojim je pisao roman o braći potonjeg, a koji su spadali u sam krem švedskog gangsteraja. Ruslund je ipak iskusio svetsku slavu u tandemu s Belgreom Helstremom, bivšim kriminalcem i pokajnikom, aktivistom u borbi protiv zla kojim se bavio. U međuvremenu je preminuo, pa je Ruslund jednako berićetno nastavio sam da piše knjige o policijskom komesaru Evertu Grensu, Pitu Hofmanu i drugim likovima koje je začeo u tandemu s prerano umrlim Helstremom (59). O spomenutim likovima govori i roman „
Uzdaj se u mene“.
Pomalo zapušteni i ćudljivi a vrlo pravdoljubivi Evert Grens, koji je baveći se rizičnim poslom policijskog komesara praktično ostao bez porodice, pokušava da se dovede u red. Pravi nova prijateljstva, sa mladim ljudima – sinom svog saradnika Pita Hofmana, Hugom, i hakerom Bilijem – i obnavlja stara, kao i saradnju s koleginicom koja se, zbog njegovog složenog karaktera, svojevremeno prekomandovala. To je Marijana Hermanson koja će ga, na novom zadatku, pratiti do kraja. Čak duže nego i Pit Hofman, tajni operativac i bivši policijski doušnik koji kao da svojevremenom saradnjom s ljudima s one strane zakona, i u isti mah sasvim konstruktivnim delovanjem, podseća na Ruslundovo koautorstvo sa Helstremom, pa posredno i Bunbergom. I Marijana i Pit su veoma bitni za radnju i stoga što zajedničkim podsećanjima na prošle zgode upotpunjuju kontekst štiva tako da čitaoci koji nemaju iskustva s prethodnim knjigama autora mogu bez poteškoća da uđu u roman. U tome im pomaže i lik Lene Nordval, udovice bivšeg Evertovog kolege, s kojom je na pomolu… ljubav glavnog junaka? Podstaknut tom mogućnošću, on počinje i da vodi računa o svom fizičkom izgledu, odeći i sl.
Ali novi zadatak je veoma osetljiv: vezan je za hidroliku organizaciju koja ima više smerova delovanja. Osim ubistvima, ona se bavi i kupoprodajom belog roblja, regrutovanjem prostitutki i, kad one posluže svrsi, prodajom njihovih organa. Opis dejstava mafije i patnji njihovih prinudnih radnica ne služe samo empatiji nego pokazuju i Ruslundovo izvrsno poznavanje materije o kojoj piše. Iako je knjiga obimna, vrlo je dinamična, pošto se smenjuju izveštaji istrage s „normalnim“ poglavljima, ona koja se zasnivaju na dijalogu s onima prožetim eliptičnim rečenicama... Pritom prodor Pita Hofmana u radnju diže akciju na kub osim što je pomalo paradoksalan: tajni operativac je zvanično penzionisan a vrlo preduzimljiv, a ovog puta će blizu tate i njegovog saradnika delovati i mladi sin Hugo.
No ishod nije baš veseo. Da je kriminalna hidra makar trenutno trijumfovala u Stokholmu, jasno je iz jednog od poslednjih poglavlja, čime se zaokružuje Ruslundova društvena kritika Švedske u kojoj su „biznisi“ poput opisanog mogući. Uz to, pokazuje se da Evert ne samo da nema sreće u ljubavi nego ni sa lojalnošću moguće partnerke, a u zajedničkoj akciji mu je stradao i najbliži kolega s posla Sven Sundkvist. Pogođen smrću prijatelja i bliskog saradnika, upućen u patnje prostitutki i svestan sopstvene nemoći da tome stane na kraj, izdan i odranije lišen porodice… možda se Evert odlučuje da naprasno skonča. Ostavljajući spontano otvoren kraj, Ruslund overava utisak da koliko dobro poznaje materiju o kojoj piše jednako vešto to i radi. Iako nije izvesna sudbina njegovog tradicionalnog glavnog junaka, u Andeša Ruslunda se svakako možemo uzdati.
Autor: Domagoj Petrović