Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Tuđi život“: Tuđi život kao sopstveni opstanak - Knjige o kojima se priča
Noć knjige – Besplatna dostava na teritoriji Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Tuđi život“: Tuđi život kao sopstveni opstanak

Teško je ne zastati, pa se makar malo i ne zamisliti, pred podatkom da se radnja romana „Tuđi život“ dešava u Srbiji na samom početku šesnaestog veka – jer ne samo što se taj period čak i u istorijskim pregledima uglavnom preskače ili ovlaš dotiče (nakon pada Smedereva pod tursku vlast sredinom petnaestog stoleća, najčešće se kao sledeći bitan događaj pominje obnova Pećke patrijaršije, koja se zbila gotovo sto godina docnije) nego je dobro poznato da tada nije bilo ni srpske države, bar ne onakve kakva je postojala za vreme Nemanjića, Lazarevića i Brankovića.

Međutim, upravo jer se o dotičnom periodu malo zna, još je više inspirativno i pogodno za književnu obradu, pa koliko god da je prostora za pitanja i nedoumice, toliko je prostora za umetničko viđenje i tumačenje šta se dogodilo sa narodom, njegovom vojskom, njegovom crkvom i njegovom vlastelom nakon što je država izgubila suverenitet i postala pogranična pokrajna jedne imperije u jeku njene ekspanzije.

Smestivši radnju najvećim delom po tvrđavama i manastirima Smederevskog sandžaka (koji je danas mnogo poznatiji pod tradicionalnim nazivom – Beogradski pašaluk), pisac Milan Jovanović je kroz ljubavnu priču između srpskog monaha i Turkinje grčkog porekla zapravo dao panoramu i presek celokupne lestvice jednog društva koje i na izdisaju čuva svoju hijerarhiju, tradiciju, pa i političku moć tamo gde je to još uvek izvodljivo.

Istovremeno, kroz likove turskih velikodostojnika daje se i presek dobro organizovanog vladajućeg sistema Osmanskog carstva, koje je i svoju snagu i svoje slabosti najbolje pokazivalo na pograničnim teritorijama, što srpska crkva i vlastela u pravom trenutku koriste, dokazujući time da su i dalje dostojne političke naslednice nemanjićke države.

Ipak, u smislu otkrivanja zaboravljene istorije, dragocenija su ona poglavlja koja vode radnju na sever, preko osmanske granice na Savi i Dunavu, jer se na taj način sagledava značaj Sremske despotovine (praktično legitimne naslednice Srpske despotovine), kojom su potomci despota Đurđa decenijama vladali pod zaštitom ugarskih kraljeva, mada su zauzvrat sa svojom vlastelom i vojskom bili živi bedem novim turskim pohodima na srednju Evropu.

Od mlinara, koji je mnogo više od toga, do despota, koji je to samo još zahvaljujući tituli, roman „Tuđi život“ pokazuje koliko se u samom njegovom nazivu zapravo ne krije ništa neobično, nego da je (i za vreme o kojem je reč, ali i za svako drugo vreme) mnogo teže živeti potpuno svoj život, onako kako se želi, bez sakrivanja i laganja, bez tajni i prevara.

Nižući događaje i nagle obrte iz poglavlja u poglavlje, Milan Jovanović je radnju romana približio svojevrsnoj hronici jedne zaboravljene epohe, pri čemu je manje bitno šta je zasnovano na istorijskim podacima a šta je potpuna fikcija, dok je mnogo bitnije kako je kroz nekoliko životopisa prikazano postepeno slabljenje i konačni slom srpske vlastele pod osmanskom vlašću, nasuprot sve jačem uticaju crkve kao jedine institucije koja može da zadrži vođstvo nad svojim narodom – makar to vođstvo bilo i simbolično, do prve povoljne prilike za malo jaču nacionalnu, versku i političku autonomiju.

Premda znaju da će grom pre udariti u visoko nego u nisko drvo, Jovanovićevi junaci ne ustručavaju se da napuste svoje bezbrižne živote i preuzmu zadatke od državnog značaja, čak i kada uviđaju da će time žrtvovati sav mir koji su dotad imali, pa i po cenu da ih čeka život koji uopšte neće biti njihov.

Međutim, pošto je to bilo vreme kad je i država bila prinuđena da živi tuđim životom, samo kako bi sačuvala sopstveni narod od biološkog nestanka, jasno je da je i za pojedinca najčešći spas bilo skrivanje iza tuđeg života – a da li je takav život vredan i nakon pročitanog romana, ostaje kao fatalno i filozofsko pitanje.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
noć knjige priča koja traje laguna knjige Noć knjige – priča koja traje
14.12.2024.
Kraj godine donosi mnogo radosti, a jedna od njih je i omiljena manifestacija svih knjigoljubaca! Noć knjige, 31. po redu, održaće se od 13. do 15. decembra 2024. godine u knjižarama Delfi i Laguninim...
više
veliki broj hitova domaće i svetske književnosti u noći knjige laguna knjige Veliki broj hitova domaće i svetske književnosti u Noći knjige
14.12.2024.
Za Noć knjige važno je dobro se pripremiti, dobro proučiti sve novitete i sa spiskom krenuti u knjižare!   Mi smo vam na jednom mestu sakupili sve novitete koji zaslužuju vašu pažnju! HI...
više
druženje sa piscima lagune i književni maraton u noći knjige laguna knjige Druženje sa piscima Lagune i književni maraton u Noći knjige
14.12.2024.
I ove Noći knjiga veliki broj pisaca Lagune će se družiti sa svojim čitaocima!   Prvi put u knjižari Delfi SKC prvog dana Noći knjige u petak 13. decembra održaćemo književni maraton u okvi...
više
i biblioteke učestvuju u noći knjige laguna knjige I biblioteke učestvuju u Noći knjige
14.12.2024.
Trideset prvoj Noći knjige, koja će trajati od 13. do 15. decembra 2024, priključile su se i brojne biblioteke. One će u manifestaciji učestvovati prvog i drugog – 13. i 14. decembra – dok će Narodna ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.