Milan Jovanović je našoj književnoj publici poznat po brojnim romanesknim ostvarenjima, među kojima se naročito ističu romani „
Plamen sveće“, „Staklena mastionica“ i roman „Teodora“, koji je 2014. godine objavljen na bugarskom jeziku.
Radnja ovog istorijskog romana odigrava se na prelazu iz 15. u 16. vek i osvetljava još neistraženi period naše istorije. Po tematici ovo delo bi se moglo svrstati u žanr romana hronike jer opisuje porodične, društvene i druge događaje postupno prateći njihov razvoj.
Tema ove pripovesti mogla bi se odrediti kao zabranjena ljubav između monaha Serafima i poturčene Grkinje Sede, rođene sestre dizdara Osmana.
Moto ovog romana jesu reči sa njegovog samog kraja koje se odnose na ovo dvoje ljubavnika: „Jedno ipak zna, njen pravi život je bio samo onaj dok je bila sa Serafimom. Sve ostalo, pa i ovo što sad živi, nešto je drugo. Nečiji tuđi život, nešto što se mora i što će se, nada se, brzo završiti.“
Radnja se plete oko podvale. Naime, muselim Orhan je Sedu isprosio za svog sina jedinca Remzija. Da bi osujetili ovaj za Serafima i Sedu neželjeni brak, oni umesto neveste Orhanu i Remziju šalju cigansku lepoticu Esmu, koju im je Juta Ciganin prodao za zlatnik.
U središtu zbivanja ovog romana jesu događaji vezani za Damnjanoviće, staru, uglednu i imućnu vlastelinsku porodicu, koja se pred najezdom osvajača Osmanlija povukla iz grada Borača u svoj letnjikovac u Brestovcu. Dok čitamo, na stranicama ovog romana pred nama iskrsavaju tvrđave i manastiri Smederevskog sandžaka, u kojima se odvija radnja, a čiji je poznatiji domaći i kolokvijalni naziv Beogradski pašaluk.
Junaci u ovom romanu doživljavaju razvoj. Tako monah Serafim, prepisivač bogoslužbenih knjiga, iz Preobraženskog skita izrasta u mitropolita, odlučnog, mirnog, sredovečnog duhovnika koji se dobro nosi sa životnim okolnostima koje su ga dovele na čelo crkve u Smederevskom sandžaku.
Ljubav njegovog života, u miru rođena kao Marija, pa poturčena u Sedu, i opet krštena u Dušicu, spokoj pronalazi u fruškogorskom manastiru Svetog Dimitrija, postavši mati Angelina.
Okosnica radnje romana jeste borba za vlast. Naime, šeih Nurudin i još nekoliko uglednih osmanskih prvaka bili su složni u oceni da za korist svih njih nije dobro ukoliko Orhan ostane na čelu nahije.
Autor uspešno zadire u psihološku karakterizaciju junaka. Tako odmah prilikom uvođenja u radnju lika Valije, starijeg brata ostrovičkog muselima, opisuje ga kao lukavog, podozrivog, opasnog, nepredvidivog i teškog čoveka.
Na stranicama ovog romana data je slika jednog društva s kraja 15. na prelazu u 16. vek, sa njegovom tradicijom, crkvenom hijerarhijom – tako pred nama iskrsavaju likovi visokih crkvenih velikodostojnika, osmanskih spahija, srpskih velmoža, kao i pripadnici podređenih društvenih slojeva.
Čitajući ovo uzbudljivo, napeto, poučno delo, ne možemo se oteti utisku da se „prodaja vere za večeru“ kao lajtmotivska formulacija proteže kroz čitavu njegovu sadržinu, i da je to sasvim normalno u svetu u kojem je osvajanje vlasti imperativ.
Autor: Dragana Prica