Prikaz romana „Tata u drugom stanju“: It’s a... dad!

Kad se rodi dete, rodi se i mama. Rodi se i tata. Rode se i baba i deda. Rode se i stric, tetka, ujak. A neka deca tada postaju brat i sestra. A neka se zajedno rode kao braća, ili kao sestre, ili kao brat i sestra.

Odabravši da trudnoću, ali i gajenje dece, sagleda očima jednog tate, Vanja Bulić je prikazao kako je i drugo stanje, koje prethodi novom životu, i novi život, koji sledi nakon drugog stanja, zapravo jedna neprekidna nit.

Istovremeno, pisac je prikazao kako se trudnoća buduće mame odražava ne samo na svest budućeg tate nego i na porodicu, rodbinu, prijatelje, komšiluk, pa iako roman nosi naslov „Tata u drugom stanju“, izgleda kao je svaki lik zahvaćen dotičnim stanjem – od dede i kuma, preko blizanaca i njihove profesorke, do rodbine u udaljenom selu.

Da situacija bude zanimljivija, tati iz naslova nije prvi put da nestrpljivo iščekuje vesti iz porodilišta, nego je već dva puta prošao kroz istu neizvesnost, na koju ga podsećaju – tri sina. Razume se, dvojica od njih su blizanci, čisto da ne bude zabune. Iako bi se moglo očekivati da je tata na sve to do sada navikao, treći porođaj ipak iščekuje kao da je prvi. Dečaci sa jedne strane unose još jaču dozu nervoze, ali sa druge pomažu tati da lakše prebrodi sopstvenu, makar i time što će povremeno morati da se pozabavi njihovim nestašlucima.

Kroz razgovore sa svojim ocem i kumom, a posebno kroz prisećanja prethodnih trudnoća i dotadašnjeg iskustva sa decom, tata (koji bi kao četvrto dete voleo devojčicu) nalazi načina da u pojedinim momentima suzbije tremu koju iznova oseća, ali ga to ipak ne sprečava da se u kratkim vremenskim razmacima raspituje se za stanje svoje žene.

Nije isključeno da će i čitalac osetiti nestrpljenje dok iz sata u sat bude čekao na vest iz porodilišta, što će sigurno biti ublaženo kafanskim dijalozima začinjenim komičnim dosetkama, kao i svojevrsnom avanturom na koju iz udaljenog sela polazi dvoje rođaka, s ciljem da nervoznom tati lično čestitaju rođenje četvrtog deteta, ali i da novorođenče daruju dostojnim (i pomalo neobičnim) poklonima.

Kakav god da bude ishod trudnoće, čija god predviđanja da se ostvare, kojeg god pola bila beba, kakvo god ime novorođenče da ponese, jedno je sigurno: kad iz drugog stanja proistekne novi život, drugo stanje nikad više i ne prestaje.

Takvo neprekidno drugo stanje odražava se kroz vaspitavanje dece, kroz njihovo odrastanje, kroz njihovo ponašanje, pa i kroz snove samih roditelja, jer u tim će snovima i ono što je bilo naporno postati toliko lepo da će biti poželjno iznova ga proživeti, kroz neko novo stanje, koje je opet samo nastavak dotadašnjeg drugog.

Autor: Dušan Milijić