Ako ste gledali film „Talentovani gospodin Ripli“, a niste pročitali knjigu, znajte da postoje značajne razlike. Meni su se dopali podjednako i film i knjiga, ali to napominjem jer se mnogima nije dopao film, a mislim da bez obzira na to mogu da uživaju u knjizi. Osim ako vam nemilosrdno ubijanje ne izaziva mučninu, mislim da će svako ko voli zanimljive, a provokativne likove u ovoj knjizi pronaći nešto za sebe.
Tom Ripli nije klasičan prevarant. Previše je društveno neprilagođen za to, ali ima naviku da se često nalazi u situacijama koje uključuju prevare. Upoznajemo ga dok vara poreske dužnike. Uz malo sreće, a kod Riplija se sve zasniva na malo sreće, susreće se sa ocem čoveka koga je sreo nekoliko puta, Ričarda „Dikija“ Grinlifa. Diki u Italiji troši porodični novac, navodno slika i ne radi ništa drugo, tako da bi njegov otac želeo da ga vrati kući kako bi preuzeo porodični posao sa brodovima.
Ubrzo nakon toga, Tom je na brodu ka Monđibelu u Italiji gde se sreće sa Dikijem i upoznaje Dikijevu prijateljicu Mardž koja je spisateljica. Mardž je zaljubljena u Dikija dok je on ravnodušan prema njoj u romantičnom smislu. Tomu se ne dopada što Mardž provodi mnogo vremena sa njima, a nema ni jasan plan kako da vrati Dikija u Ameriku. Ali odlučuje da ostane tu i živi dok ga plaća Dikijev otac. A kada to presuši... snaći će se. Uvek se snađe.
U početku se Diki i Tom odlično slažu – putuju, piju i razgovaraju o umetnosti – ali uskoro Dikiju počinje da smeta Tomova pažnja pa se polako distancira od njega i, u nekoliko navrata, otvoreno dovodi u pitanje Tomovu seksualnost. Ovakav razvoj situacije ljuti Toma, u početku je zbunjen, ali onda počinje da smišlja plan – kako da preuzme Dikijev identitet, šta sve mora da uradi kako bi zavarao ostale. Ostatak knjige predstavlja realizaciju plana i način na koji se Ripli nosi sa komplikacijama.
Lik Toma Riplija je tim intrigantniji što čitalac ne navija za njega, ali se ni ne nada da će biti uhvaćen. Čak i kada ponovo čitam, zadržavam dah kada dođe do neke situacije u kojoj ne mogu da se setim kako je rešio. Čudan je to osećaj kada brinete za dobrobit ovakvog junaka. Nije reč o Deksteru koji ima lični moralni kompas, a nije ni prelepi antiheroj – Tom Ripli je jednostavno neko ko bi radije bio neko drugi samo ne on sam.
Ripli je glavni junak pet romana, a dosad sam pročitala prve tri, svaku od njih po nekoliko puta. Uskoro ću se upustiti u ostale, samo da ih pronađem u biblioteci. Patriša Hajsmit je, uprkos uopštenom preziru prema ljudima, fascinantan pisac i ni najmanje nije žrtvovala svoje veštine zarad napetosti romana. Sve ima svoje razloge i možda oni nisu prijatni „normalnim“ ljudima, ali na kraju sve dobija određeni smisao. Vidimo odakle potičnu njeni likovi, a svakako da želimo da vidimo gde će završiti.
Izvor: persephonemagazine.com
Prevod: Dragan Matković