Kraj
prve knjige Alhemičarskih hronika me je uverio da moram da pročitam i nastavak. A
druga knjiga je na sjajan način završila ovu duologiju. Veoma je zabavna. Sasvim sam uživala čitajući je. A kakav je završetak? – Savršen. Apsolutno savršen!
Tejlor pokušava da se pripremi za najveću bitku u svom životu: ona mora da spase Sašu i otarasi se demona, što za alhemičare predstavlja najveću opasnost. A o svemu tome je lako govoriti, ali jako teško ostvariti. Niko od alhemičara ne zna kako da ubije demona i poništi kletvu, a Tejlor još nije naučila kako da kontroliše svoje sposobnosti.
Stil
K. Dž. Doerti je prefinjen, precizan i veoma efektan. Ona ne mora da koristi rogobatne izraze da bi omađijala čitaoce. Ipak, nemojte se opustiti i misliti da nema krvi ili mračnih trenutaka. Obračun između Tejlor i demona je zaista veličanstven!
Šta je novo kod naše glavne junakinje? Tejlor se promenila. Ona više nije tinejdžerka koju zanimaju samo studije, časovi i ono što mora da uradi kako bi ostvarila svoj životni plan i imala kontrolu nad svime. Njene novootkrivene sposobnosti, osećanja prema Saši i saznanje da će samo ona moći da ga spase – ukoliko nauči kako da kontroliše svoju moć, i ukoliko pronađu ono što traže – sve to u njoj oslobađa neverovatnu fizičku snagu, kao i snagu volje. Trenutak kada ona konačno shvati šta treba da uradi i kako to da ostvari jedan je od najboljih delova ove knjige.
Verujte mi, sveukupno je sjajna! Ispunjena je akcijom, a tu su i dva fantastična glavna junaka i priča puna strasti, ljubavi, mračnih momenata i magije. Način na koji se Tejlor i Saša nose sa onim što bi trebalo da bude njihova sudbina, kako se ponašaju i šta rade da bi dokazali da ljubav može da reši sve, prosto je sjajno.
Izvor: inkvotary.com
Prevod: Kristijan Vekonj