Iz pera
Ja Džasi, autorke čije je debitantsko ostvarenje „Povratak kući“ 2016. godine ovenčano Američkom književnom nagradom, stiže nam „
Skriveno carstvo“, roman koji čitaoca upoznaje sa Gifti, mladom neuronaučnicom koja završava doktorske studije na kalifornijskom univerzitetu Stenford. Gifti, koja se u svom istraživačkom radu bavi izučavanjem kontrole impulsa kod miševa, kroz celu knjigu preispituje okolnosti koje su je navele da se posle odrastanja u duboko religioznoj imigrantskoj porodici u „biblijskom pojasu“ Amerike u potpunosti posveti nauci. Roman koji baca svetlo na iskustvo crne imigrantkinje odrasle u dominantno belačkoj, konzervativnoj sredini izrazito je aktuelan i osvaja svojom pristupačnošću.
Kao čitaoci, mi posmatramo kako se Giftine traume zbog smrti brata, očevog povratka u Ganu i majčinog psihičkog stanja transformišu u razumevanje kontradiktornosti života i kompleksnosti vlastitog identiteta. Konfliktu između religije i nauke pripada jedno od ključnih mesta u romanu. Pripovedanje odrasle protagonistkinje vešto je ispresecano odlomcima iz njenog mladalačkog dnevnika, što čitaocu omogućava da se u podjednakoj meri poistoveti i sa njenom nekadašnjom iskrenom pobožnošću i sa kasnijim skeptičnim empirizmom. Ovi skokovi kroz prostor i vreme čine tenziju između religije i nauke još izraženijom i daju narativu ritam kakav se retko sreće u romanima sličnog opsega.
Gifti, koja je kao dete bila veoma religiozna, gubi veru u Boga u trenutku kada crkva napusti njenu porodicu usred krize izazvane zavisnošću od opioida njenog starijeg brata. Brojni primeri rasizma, uključujući i komentar pripadnice njihove verske zajednice da su crnci prirodno skloni zavisnosti, udaljavaju Gifti od crkve, navode je da preispita svoj verski identitet i posveti život nauci.
Međutim, tokom studija na Harvardu, ona postepeno počinje da shvata da i nauka ima svojih ograničenja. Pod pritiskom kolega da zauzme jasan stav prema religiji, Gifti odgovara: „Mislim da smo nastali od zvezdane prašine, a da je zvezde stvorio Bog.“ Gifitn odgovor jasno pokazuje šta je to što „Skriveno carstvo“ čini tako očaravajućim i jedinstvenim književnim delom: njegova autorka ne odustaje ni od jedne istine, ni od jednog pitanja i odgovora, i sve to unutar jednog realističnog narativa. Nije li upravo to, kao da nas Džasi pita, zadatak svakog imigranta u Americi – da ne beži od kompleksnih, kontradiktornih istina o pripadnosti, poreklu, sećanju?
Genijalno u vezi sa ovim romanom, osim lucidne i prodorne proze, jeste činjenica da se ozbiljno bavi osećanjem stida koje u mladoj Gifti – kao ženi, crnkinji i imigrantkinji – izaziva njen višeslojni identitet. Starija Gifti piše: „Kada sam bila dete, niko nikada nije izgovorio reči ’institucionalizovani rasizam’... Vladao je slab interes za takve ideje u to doba, jer je vladao, jer
vlada, slab interes za život crnaca.“ Džasina knjiga doprinosi da se priče crnih imigranata probiju u prvi plan, da postanu interesantne i pripadnicima drugih zajednica u Americi. Ona uzima u obzir Giftin identitet, sagledava ukupnost njenog života i iskustva, izražava interesovanje za njenu priču.
Manje talentovan pisac bi Gifti verovatno predstavio kao ličnost zaglavljenu između svetova: između Gane i Amerike, između vrhunskih obrazovnih ustanova i ruralnog Juga, između religije i nauke. To, na našu sreću, nije slučaj sa Ja Džasi. Ona nam daje do znanja da je Giftin svet zapravo svet u kome svi mi živimo. Upoznajući čitaoca sa junakinjom koja pokušava da pronađe ravnotežu između sopstvenih suprotstavljenih identiteta, ona mu pruža priliku da upotpuni svoju predstavu o kompleksnosti ovog sveta. Na Giftinom primeru otkrivamo da, kada je u pitanju identitet, ne postoji „negde između“; postoje samo priče koje su nam poznate i one koje to nisu. Poklanjajući nam Gifti, Džasi proširuje spektar priča na koje smo se navikli i daje glas zajednici koja je neopravdano zanemarena. Jer Giftina priča je naša priča.
Autor: Mia Nelson
Izvor: thedartmouth.com
Prevod: Jelena Tanasković