I bez podataka iz bibliografske beleške o
Milanu Daboviću (1992), koji potvrđuju o tome da su njegovom romanu „
Sidro na dnu noći“ prethodile tri zbirke lirike, iskusniji čitalac bi, već na prvim stranicama ove fragmentarne pripovesti o svetu usamljene i duboko povređene devojčice Paune, prepoznao snažno prisustvo pesničkog iskustva. Iščitavajući njegove stranice, ne možemo a da se ne setimo čuvenih reči Josifa Brodskog:
Niko ne zna koliko gubi poezija kada se pesnik obrati prozi, ali jedno je sigurno – proza time mnogo dobija. Tu naglašenu liričnost, uz sveprisutnu meditativnost i preispitivanje životnih spoznaja u prvom Dabovićevom romanesknom ostvarenju, zasigurno će kao blisku prepoznati i zavoleti čitaoci koji među svoja omiljena štiva svrstavaju univerzalno važnog „
Malog princa“
Antoana de Sent Egziperija, kratke filozofske romane Tona Telehena, poližanrovska ostvarenja
Miroslava Antića, mudra dela originalne forme koje je pisao
Igor Kolarov i sva ona književna ostvarenja namenjena ranjivim, mladim bićima, ali i svima koji rado biraju knjige posvećene najsuptilnijm detinjim iskustvima i pitanjima na koja nije moguće dati ni jedan, a ni konačan odgovor.
Duboko povređena razvodom roditelja i osećanjem da za nju nema mesta u njihovim novim životima, uskraćena za porodičnu bliskost i uzajamnost, glavna junakinja „Sidra na dnu noći“ kao da se našla lice u lice sa svim besmislom sveta. Potpuno se povlači u sebe i lišava se svake mogućnosti da se druži sa vršnjacima, pa čak i sa najboljom drugaricom Nevenom, da uživa u prirodi, igri i mladalačkim interesovanjima. Zapostavljena od roditelja koji svoje intimne poraze potiskuju prezaposlenošću, a odsustvo roditeljske posvećenosti opravdavaju nastojanjem da ćerki obezbede materijalno blagostanje, devojčica kao da se iznenada obrela u potpunoj tami, bez ijednog putokaza. I majka, po zanimanju psiholog, i otac sa titulom hirurga, obuzeti svojim profesionalnim ambicijama, ali i osećanjem krivice i gorčine, ne primećuju bol vlastitog deteta. Oni čak ne prepoznaju Paunine pokušaje da pruži sve od sebe i zadovolji zahteve koji se postavljaju deci njenog uzrasta, pa će devojčica pokušati da njihovu pažnju skrene bežeći u vrtlog fantazije, ali i praveći ispade koji će izazvati još veće razmirice među bližnjima.
U teškim trenucima najdublje razumevanje za njenu patnju pokazaće deda sa kojim će devojčica provesti jedno lepo, toplo leto. Svake večeri oni odlaze na uzvišenje iznad grada i, gledajući zvezde na tamnom nebu i gradska svetla koja trepere u dolini, vode duge i iskrene razgovore. Uz starčevu podršku, ohrabrena njegovom mudrošću i spokojem, ali saosećanjem i pažnjom, devojčica će doći do putokaza koji će joj pomoći da nastavi život. Istine koje će zasvetlucati i pokazati put kroz tminu junakinji „Sidra na dnu noći“ učiniće i da mladi čitaoci ovaj poetični roman zaista dožive kao kotvu koje će im pomoći da se izbore sa hirovitim vetrovima i podmuklim strujama koje su neumitne na svakoj plovidbi, ali i da od nje ne odustaju.
Autor: Olivera Nedeljković