Beogradska Laguna nedavno je objavila najnoviji roman dobitnika Bukerove nagrade Majkla Ondačija – „Ratno svetlo“, neobičnu kombinaciju mračne bajke, špijunskog romana i priče o varljivosti sećanja, o detinjstvu u posleratnom Londonu i posledicama rata.
Ta intrigiranost posledicama rata kao i korišćenje svega nekoliko likova da ispričaju ovu priču o tajnama i lažima i o uspomenama veoma podseća na Ondačijev najpoznatiji roman nagrađen Zlatnim Bukerom– „Engleski pacijent“.
Priča počinje kao bajka – nekoliko dana po završetku Drugog svetskog rata Natanijela i Rejčel roditelji ostavljaju na čuvanje tajanstvenom čoveku zvanom Leptirica i njegovom isto tako misterioznom poznaniku Munji – bivšem bokseru i krijumčaru hrtova, zavodniku i poznavaocu londonskih rečnih kanala.
Ostavljeni na čuvanje ljudima sumnjivog karaktera, Natanijel i Rejčel naprasno odrastaju u posleratnom Londonu, brzo odrastajući i upoznajući njegove tajanstvene i neobične stanovnike. Sećanje je varljivo, a dečja sećanja su naročito osetljiva – zbog toga je prvi deo romana prepun fragmenata i kratkih, naizgled nepovezanih uspomena iz Natanijelovog detinjstva – krijumčarskih ruta sa Munjom koje veoma liče na strip „Potkazivać“ Žan-Pjera Žibra, prvih ljubavi, prvih poslova, prvih „lovačkih“ priča i večite potrage za majkom koja nije otišla u Singapur za ocem, kao što im je rekla, već je nestala iz njihovih života.
Ko je Natanijelova i Rejčelina majka Rouz? Ko su ljudi kojima ih je ostavila na čuvanje? Šta se dogodilo? Odgovore na ova pitanja sada odrasli Natanijel, zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, pronalazi u arhivama obaveštajnih službi u drugom delu romana.
Ondači se ovde opet dotiče Drugog svetskog rata, špijuniranja, iscrtavanja granica, svođenja računa i njihovih posledica po obične ali i manje obične ljude – ispostavlja se da je Natanijelova i Rejčelina majka je bila špijun/agent, da su Leptirica i Munja, kao i plejada drugih likova koji su lebdeli oko njih dok su bili deca, njene kolege – agenti poslati da ih štite. Tu je i Felon Marš – Rouzin šef, prijatelj, ljubavnik, zaštitnik – jedan od onih tajanstvenih, uzbudljivih likova koji su sami sebe stvorili i koje toliko Ondači voli – poput Karavađa iz „Engleskog pacijenta“ ili Rafela iz „Divisadera“.
Naslov romana se odnosi na zamračenja tokom ratnih godina u Londonu, na prituljenu, mutnu svetlost razrušenog grada i posleratnih aktivnosti Engleza i Engleske. Kritičari kažu da je ovo najbolji Ondačijev roman. Svakako je utegnutiji, precizniji, strukturisaniji od „Engleskog pacijenta“ i predivna je studija krhkosti sećanja, posledica laži i tajni, odnosa majke i sina, prirode žudnje i velikih snova i lep omaž Le Kareovim špijunskim romanima.
Iako je meni „Engleski pacijent“ i dalje najbolji Ondačijev roman koji sam pročitala i jedna od najdražih knjiga ikada, „Ratno svetlo“ je predivan roman fantastičnog pisca koji je predivnim jezikom pesnika uhvatio sve nijanse lepote, melanholije, kajanja i tuge jednog života i sećanja.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik