Iako je podnaslov romana „PR“, ljubavni roman, romantične ljubavi ovde nema, pa već po tome vidimo da pred sobom imamo jedno sarkastično delo, koje na duhovit način prikazuje moderne veze i odnose u savremenoj, urbanoj džungli gde se više ceni kako prikazujemo sebe online, nego u stvarnom životu. Radnja prati neimenovanog radnika u PR firmi u Beogradu, koji dane provodi na poslu koji mrzi, a noći sa svojom koleginicom Sonjom, koja vara dugogodišnjeg dečka, i imaju aferu ispunjenu seksom, drogom, alkoholom i gledanjem televizije.
Način na koji Aleksandar Ilić piše je vrlo precizan, bez preteranih opisa, često koristeći strane izraze koji su neophodni kada govori o internet i marketinškim terminima, ali na takav način da ismejava ljude koji su „amerikanizovali“ jezik. Deluje da je narator otuđen kako od drugih, tako i od samog sebe, i pitanje je da li je uzrok posao koji mu uništava dušu ili da li je ikada i imao. Glavni lik mrzi svog šefa i posao, i mašta o osnivanju svoje PR firme, ali deluje da je toliko upao u letargiju i lažnu uljuljkanost rutine da se pomeri i napravi taj korak. On stalno priča kako voli Sonju, ali pitanje je koliko je to istina, ili se samo radi o tome što nikada ne može da je ima i da li bi isto osećao kada bi afera prerasla u pravu vezu.
Neimenovani narator nas podseća na Čaka Palahnjuka koji je takođe u svom delu „Borilački klub“ osuđivao kapitalističko društvo, ali stalno pominjanje brendova, beogradskih klubova, kafana i restorana i kulta pet minuta slave, podseća na romane Breta Istona Elisa, pisca „Američkog psiha“. Uz to, grafički opisi seksa i pornografije, i psovki podsećaju na Čarlsa Bukovskog, ali Ilić im samo pruža omaž i ne kopira ih.
Upravo je smeštanje priče u današnji Beograd i naš milje koji poznajemo jedan od kvaliteta romana, gde se cene jeftini novinski naslovi, „klikbejtovi“ i reklame koji od kriminalaca i starleta prave zvezde i idole. Sa glavnim (anti)junakom je lako poistovetiti se, iako ćemo ga često mrzeti zbog njegove okrutnosti prema drugima i sažaljevati zbog njegove okrutnosti ka samom sebi, koja ga je i dovela do depresije i opšteprisutne apatije.
Narator je okrenut samo sebi, dani i godine mu prolaze praćenjem televizije, Fejsbuka, Tvitera, deep web-a i svim ostalim mrežama koje mu pružaju lažni osećaj da ima prijatelje i da nije sam kada mu se ljubavnica vrati dečku, a radno vreme se završi. Sve je potčinjeno instant zadovoljstvu i sreća deluje nedostižno. Ipak, na kraju on odluči da preuzme kontrolu nad svojim životom, a od vas zavisi da li ste cinik pa ćete sumnjati u njegovu iskrenost, ili verujete u hepiend i da je promena moguća.
Autor: Milan Đuričić
Izvor: knjigefilmoviserije.wordpress.com