Prikaz romana „Povratak kući“: O mehanizmima porodičnih odnosa i otkrivanju tajni

U savremenom svetu hiperprodukcije papirnih i sve više elektronskih izdanja proze svih žanrova veoma je teško pronaći dobar spoj originalnosti, humora, zanimljivih tema i, možda najvažnije, živopisne scenografije za delo koje će privući pažnju. Sve to uspela je australijska spisateljica Kejt Morton, popularna na svom kontinentu, ali i u anglosaksonskom svetu gde se sa nestrpljenjem iščekuje svaki njen novi naslov. Šta su okviri njenih romana, poznato je i čitaocima prevoda na naš jezik – Australija, daleki, egzotični i nepoznati svet u kome je još sve moguće i tema kuće kao mesta gde se prepliću porodične istorije, nesporazumi, uspomene, predmeti, ljudi i zanimljivi zapleti koji nas vode kroz lavirinte sudbina. Tako je i u najnovijem romanu „Povratak kući“ odredila Australiju kao mesto gde je dom i poput devojčice Doroti koja čezne da se vrati u Kanzas kod svojih, i njena junakinja dolazi iz vrtloga Londona u kuću svog detinjstva gde će je sačekati mnoge tajne prošlosti, ali i putokazi za budući život.

Kejt Morton piše svoja dela opširno, sa mnogo upečatljivih detalja koji nas navode na pomisao da gledamo film a ne čitamo prozu. To je potreba da se vizualizuje najpre široki plan, pejaž u kome je kuća, zatim staza kojom neko ide, do vrata, brave pa i ključa koji nije običan već starinski, težak, sa patinom i otiscima prstiju prethodnih generacija... sve do kucanja sata u salonu koji ne meri minute već dužinu puta koju je potrebno preći da bismo se vratili kući.

Nezaobilazni deo ovakvih priča je gotovo uvek i lik simpatične, mudre starice oštrog jezika i mekog srca koju je sticaj životnih okolnosti postavio na tron porodičnog matrijarha odakle bdi, ali ne upravlja. Zbog toga baka ispraća sa osmehom u London unuku koju je odgajila i pušta je da raširi krila jer zna, što budu jača i veća, brže će joj se vratiti. Taj precizni, nežni mehanizam porodičnih odnosa bude narušen dramatičnim, u ovom slučaju tragičnim događajem ubistva čitave porodice, da bi se tajna rasvetljavala u slojevima i postupno jer čitalac kao i junaci nije siguran kuda će ga odvesti otkrivanje porodičnih tajni. A nema čoveka bez tajne...

Nastojeći da likove u svojim romanima osvetli sa svih strana, Kejt Morton ih gradi prema sopstvenim iskustvima i sećanjima u kojima Australija kao lik za sebe ima posebno mesto. U toj atmosferi novog, neistraženog i slobodnog sveta u odnosu na stešnjenu Evropu gradi svoje priče koje imaju svu privlačnost avanture, ali i probleske istinskih ljudskih dilema pred zahtevima drugih – moramo li uvek da postupimo kako se od nas očekuje i gde je u čoveku skriven satni mehanizam koji će odrediti trenutak za delanje?

Autor: Aleksandra Đuričić
Izvor: Nedeljnik