Prikaz romana „Poslednji jednorog“: Klasik fantastike

Nekim knjigama je predodređeno da s vremenom postanu klasici. To pre svega duguju porukama koje prenose na publiku, koja svakim novim čitanjem otkriva nešto novo što joj je ranije promaklo. Tako obezbeđuju zasluženo mesto u kućnim bibliotekama i da se o njima priča decenijama nakon što su napisane.

Ni fantastični žanr nije izuzet od ovog pravila. Uz „Gospodara prstenova“ koji je definisao žanr epske fantastike, „Zemljomorje“ Ursule K. le Gvin, „Beskrajnu priču“ Mihaela Endea i „Alisu u Zemlji čuda“ Luisa Kerola, vredi pomenuti „Poslednjeg jednoroga“ i njegovog autora Pitera S. Bigla. Domaći čitaoci su prvi put dobili priliku da uživaju u ovom klasiku zahvaljujući Laguni koja nam ga je predstavila pre dve godine.

Piter S. Bigl, nagrađivani pisac fantastike, nije ni slutio da će te varljive 1968. godine stvoriti delo koje će zauzeti visoko vrednovano mesto među ljubiteljima fantastike. Još manje je mogao da predvidi da će se boriti za vlasništvo nad delom nekoliko decenija kasnije. Njegov menadžer je, u nameri da kontroliše njegove finansije, ubedio saradnike i piščevu rodbinu da je pisac dementan. To je dovelo do višegodišnjeg spora u kome je autor, na sreću svih nas, vratio prava u svoj posed i da „Poslednjeg jednoroga“, koji ga je proslavio, opet možemo da čitamo.

Gospa jednorog je poslednji jednorog koji živi u blagostanju u svojoj magičnoj šumi. Jednog dana prisluškuje razgovor lovaca, iz koga saznaje da su jednorozi iščezli i da je ona poslednji pripadnik vrste. Ovo je podstiče da napusti utočište i krene u potragu za istinom u kojoj, pored mnogih opasnosti, stiče i prijatelje u vidu trapavog čarobnjaka Zevzika i neustrašive Moli Jezavice. Put će ih odvesti do kraljevstva kralja Hagarda, koji gvozdenom pesnicom upravlja njime pomoću svoje zveri Crvenog bika. Na tom putu će upoznati sebe i otkriti osećanja za koja nije znala da poseduje.

„Poslednji jednorog“ obrađuje brojne teme pored već ustaljene potrage za istinom. Podstaknuta radoznalošću, Gospa napušta svoju šumu, što predstavlja izlazak iz staklenog kaveza u spoljašnji svet. Mnogi je zamenjuju za belu kobilu i pokušavaju da je uhvate. Ovo je jasna alegorija na naše odrastanje, kada prestajemo da verujemo u magična stvorenja i postajemo odrasli. Prvi koji su je prepoznali su okrutna veštica, koja ju je zarobila i držala u svom cirkusu čudesnih stvorenja radi koristi, i čarobnjak Zevzik, koji predstavlja nekog mladog srcem i koga unutrašnje sprege sprečavaju da ovlada magijom.

Druga centralna tema je pitanje ljubavi i samospoznaje. Svako od naših junaka će, na svoj način, spoznati sebe i ljubav. Kod jednoroga, koji će se sticajem okolnosti pretvoriti u prelepu princezu, ona će se otelotvoriti u vidu princa Lira, usvojenog sina kralja Hagarda koji će svakodnevno odlaziti u nove junačke poduhvate kako bi je impresionirao. Boravkom u ljudskom telu će, pored vrlina, upoznati sve naše slabosti što će kao posledicu imati privremeno zaboravljanje njene prirode i odlaska na put. I njeni prijatelji će izaći drugačiji iz ove avanture, s tim što će neko u tom procesu proći kroz bolnu promenu.

Što se tiče likova, jasno je izvršena karakterizacija na dobre i loše. Piter S. Bigl je dao sjajan omaž bajkama uz koje smo odrastali kreirajući svet što nalikuje srednjevekovnom u kojem se odvija neprekidna borba između dobra i zla. Imamo družinu, koja kreće u poduhvat, magiju, mitološka stvorenja, zlog kralja i junaka koji se bori da osvoji srce Gospe. Poput veštog slikara je u delu uneo sve elemente sjajno ih uklopivši. To duguje poetično lirskom stilu kojim nas vodi kroz stranice ovog vanvremenskog klasika ne dajući da ispustimo knjigu.

Jedan od glavnih krivaca zašto se ova knjiga i danas štampa i zašto joj popularnost ne prolazi jeste uspešna crtana adaptacija iz 1982. godine za koju je scenario takođe napisao Piter S. Bigl. Ne treba zapostaviti ni kvalitetnu glumačku postavu u vidu Mije Farlou, Alana Arkina, Džefa Bridžisa, Anđele Lansberi i Kristofera Lija, koji su uverljivo preneli magiju ovog besmrtnog dela.

Za prevod možemo da zahvalimo Neveni Andrić, koja nam je poetski prenela starinski jezik ovog klasika. Primetio sam da je tokom Gospinog razgovora sa leptirom koristila stihove naših pesama dajući sebi umetničku slobodu. Ovo izdanje krasi i odličan dizajn korica koje je i sam pisac pohvalio.

Ovu knjigu bih preporučio svim uzrastima. Povešće vas na elegično putovanje i nakon izvesnog vremena ćete joj se vraćati otkrivajući stvari koje su vam promakle tokom ranijeg čitanja i doživljavati je na drugačiji način.
 
Autor: Lazar Vuković
Izvor: fantasticnivodic.com