Slično nedavno objavljenom istorijskom romanu „
Tuđi život“, u kom majstorskim obrtima
Milan Jovanović gradi uzbudljivu fabulu, i u „
Plamenu sveće“, porodičnoj sagi koja nas vraća u doba viteštva i plemenitosti u Srbiji 13. veka kojom vladaju kraljevi Milutin i Dragutin, pisac nebrojenim nitima radnje plete raskošnu priču ispunjenu nepredvidivostima i maestralnim iznenađenjima. Iako mu se jedva može zameriti na naglom privođenju kraju svojih romana i često neželjenom raspletu sudbina junaka, Milan nesumnjivo blista kada je u pitanju neverovatno vešto zaplitanje i vođenje radnje u čemu je kod nas gotovo nenadmašan.
„Plamen sveće“ prati uspon vlastelinske loze Toljenovića, potomaka humskog kneza Miroslava, rođenog brata velikog župana Nemanje, rodonačelnika čuvene dinastije koja je vekovima gospodarila Srbijom. Oni, na čelu sa vojvodom Petrom, stoluju na severu zemlje u tvrđavi Bela Crkva, okruženoj stoletnim hrastovim šumama i močvarama. U toj pastoralnoj sredini glavni junak romana jeste Petrov najmlađi sin Uglješa koji, nakon odlaska oca i trojice braće u vojni pohod sa kraljem, potpuno neočekivano preuzima upravu nad porodičnim dvorom i posedima, i u tome se, spreman da iskoristi priliku za dokazivanje kojoj se nikako nije nadao pored trojice starije braće, pokazuje kao izuzetno snalažljiv, što mu donosi uvažavanje, ne samo meštana i naroda već i samog kralja. Istovremeno se prati i priča mlade mletačke plemkinje Franke koja će, u pokušaju da izbegne ugovoreni brak sa mnogo starijim čovekom, smisliti način da uz pomoć srpske kraljice majke Jelene Anžujske, dođe u Srbiju, gde će joj se životni putevi ukrstiti, na sreću ili nesreću, sa Uglješinim.
Svojim izrazito izbrušenim darom za nizanjem pažljivo odabranih reči u pitke, tečne rečenice, Jovanović nas svojim pripovedačkim stilom ušuškava u svoju dinamičnu istorijsku priču smeštenu u uverljivo i detaljno osmišljen svet. Sve je to na prigodnim mestima začinjeno i osveženo britkim humorom i zabavnom karakterizacijom čitave galerije sporednih likova u priči o porodici koja je sa zavišću smatrala da plamen sveće vazda blistavije gori u tuđem domu, da bi na kraju doživela da on u njihovom potpuno zgasne.
Autor: Miroslav Bašić Palković