„U rubrici RAZNO nedeljnog izdanja koruškog glasila ’Folkscajtung’, pojavila se sledeća vest: ’U noći između petka i subote izvršila je samoubistvo pedesetjednogodišnja domaćica iz A. (opština G.), uzevši prekomernu dozu tableta za spavanje.“ Ovo je vest o smrti majke
Petera Handkea, a istovremeno su to i prvi taktovi kratkog romana koji on piše o njoj, neposredno posle njene smrti. Sam Handke o tom kaže: „Želeo sam da se latim posla pre nego što se potreba za pisanjem o njoj javi, onako jaka kao prilikom sahrane, i ponovo ne preobrazi u tupu nemost, poput one u trenutku primanja vesti o samoubistvu.“ Karl Uve Knausgor napisao je da je „’Nesreća bez želja’ jedna od najboljih i najvažnijih knjiga našeg vremena.“ I ovaj sud jeste tačan. Pred nama je priča o dobrovoljnoj smrti majke, koja je tiho, na nem, delikatan način, čitavog života nosila duboko u sebi, nevidljivi i težak teret tuge i nesreće. Kada je težina tamnog tovara u njoj postala veća od svakog elan vitala, ljubavi prema životu kao takvom, strasti prema življenju, kada je živeti dalje značilo samo umnožavanje patnje, besmisleno ponavljanje banalnih radnji, obesmišljenih nesrećom, ona je odabrala da usni zauvek. Handke vivisecira njen život, slike šarene, ali, ispostavlja se, ipak više crnobele, samoću, besmisao, plitki gaz u kome se kretala i koji nije mogao ispuniti njenu unutarnju metafizičku žeđ. Nema u ovoj knjizi okrivljenih, ni slabih, samo analiza jednog života koji je dobrovoljnom smrću kriknuo iz te nametnute tišine klase onih koji žive bez prijateljstava, bez poniranja u dubinu. Ipak, ovo je pre svega, priča o ljubavi prema majci, jednoj od najjačih stihija na ovoj našoj planeti, koja je tolika da je, što god uradite, pogrešno i gde nema ni pravih poteza ni pravih rešenja, gde je sve minorno prema njenoj razornoj jačini. Evo romana o tome kako besmisleni život ubija identitet, a kako bez identitet nije moguće opstati. Svedeno, izuzetno štivo. Tople preporuke.
Autor: Sanja Domazet
Izvor: Politika