Prikaz romana „Oteta lepota“: Život crta ožiljke

Sve što mu je oteto, čovek može vratiti. Ako je nešto oteto, ne znači da je zauvek i otuđeno, pa uvek ostaje nada, a treba da ostane i volja, da se ono što je izgubljeno pronađe.

To je, ukratko rečeno, Kejt Mičel poručila svojim romanom „Oteta lepota“, ali je istovremeno poručila da put do nalaženja izgubljenog nimalo nije jednostavan, a samim tim ni put do nalaženja sreće i spokoja.

Kroz svega nekoliko likova i kroz svega nekoliko neophodnih formalnih odrednica (koje se prvenstveno odnose na mesta dešavanja najvažnijih scena), donesena je priča koja bi se mogla događati svuda i uvek, na svim meridijanima i u svakom vremenu.

Porodične tajne, iznenadna i naizgled nemoguća ljubav, zloba i ljubomora, a naročito traženje smisla kroz umetnost – to su pojmovi i fenomeni koji ne poznaju prostorne i vremenske granice.

U romanu „Oteta lepota“ glavni lik je Veronika Akrap, čija se porodica pretvorila u zajednicu otuđenih ljudi i čija kuća nikad nije bila i dom, tako da spas pronalazi u svojim slikama, na kojima se zapravo preslikava stanje njene duše.

Nasuprot Veroniki, istaknut je lik mladog i perspektivnog biznismena Mladena, kome materijalna strana nikada nije predstavljala problem, ali koji emotivno zadovoljenje pronalazi tek nakon susreta s anonimnom slikarkom.

Ljubav između Veronike i Mladena na prvi pogled deluje kao susret dva nespojiva sveta, tim pre što njih dvoje neće jedini odlučivati o sopstvenoj sudbini, a njihovim će životima pokušati da upravljaju oni od kojih naši junaci to nikada nisu tražili, nego su, štaviše, pokušali da se od tih osoba udalje.

Iako nas u duši mogu povrediti samo oni koje zaista volimo, fizičku bol i ožiljke mogu nam naneti i oni koje ne volimo, pa će tako i Veronika doživeti strašno fizičko povređivanje koje će je baciti u još dublji očaj i besmisao.

Sa ožiljcima i u duši i na licu (možda njeno prezime ipak nije slučajno), Veronika će proći dug put do isceljenja, a najviše će joj u tome pomoći slikar Darko, sa kojim je vezuje mnoga jača veza nego što su ljubav prema umetnosti i traženje smisla kroz stvaranje novih slika.

Kao što ne treba dirati tuđe rane ukoliko nemamo melem za njih, tako Mladen iznova osvaja Veronikino poverenje – stoga je i strpljenje jedan od značajnih motiva na kojima je radnja romana zasnovana.

I kao što Veronika ne može brzo da se navikne na život koji je započela nakon što je otkrila tajnu iz pisma svoje pokojne majke, tako će i Mladen najbolje pomoći Veroniki u isceljenju, strpljivo je čekajući dok sama ne prevaziđe vidljive, a naročito nevidljive, ožiljke.

Život jeste najveličanstveniji pesnik, kako stoji na jednom mestu u romanu, ali nisu sve njegove pesme milozvučne.

Ali šta je uopšte život? Možda upravo to što ne ispadne baš onako kako smo želeli. I kad nam nacrta ožiljke i kad nam vrati što je bilo oteto – i jedno i drugo jeste život, a to je i najvažnija poruka romana „Oteta lepota“.

Autor: Dušan Milijić