Prikaz romana „Odri Hepbern i sjaj zvezda“: Filmska diva koja je samo želela da bude dobra majka

Čuvena „Moja lepa gospođica“ koja je provela „Praznik u Rimu“ i onda skoknula na „Doručak kod Tifanija“ jedna je od retkih diva zlatnog doba Holivuda (kada su njime pored nje vladale Grejs Keli, Merilin Monro i Elizabet Tejlor) koja je u karijeri glumila gotovo u svim žanrovima. Pored navedenih klasika, Odri Hepbern bila je i „Sabrina“, posetila je Šervud u „Robinu i Marijani“, bavila se lopovlukom u „Kako ukrasti milion dolara“, bežala od otmičara u „Šaradi“ i igrala ideal svih glumica – Natašu Rostovu u epskom „Ratu i miru“. Nemačka spisateljica Julijana Vajnberg za svoj književni debi odabrala je opsežni biografski roman „Odri Hepbern i sjaj zvezda“ u kojem obrađuje Odrinu životnu dilemu: kako sijati na holivudskom nebu, a ne izgubiti sebe?

Rođena pre Drugog svetskog rata u porodici uzdržane holandske baronice i oca bankara koji je uvek bio hladan prema deci, Odri će čitav život bezuspešno pokušavati da nađe ljubav muškarca. Rat je provela u okupiranoj Holandiji učeći se baletu, što će joj verovatno i usaditi onu krhku gracioznost po kojoj će se kasnije toliko proslaviti u Holivudu. Pomaganje pokretu otpora tokom rata verovatno će joj dati snagu za kasnije vođenje nekih drugih bitaka u svetu filma.

Nakon što je jedva preživela glad, Odri se s majkom nakon rata seli u London kako bi tamo nastavila da se bavi baletom. Kao i mnoge druge slavne glumice, i ona je u tim ranim danima prvi novac zarađivala kao manekenka snimajući reklame. Stroga disciplina usađena u nju od odvažne majke koja je, iako je bila iz aristokratskog staleža, pristala da u Londonu bude spremačica zarad ćerkine budućnosti, razviće kod Odri nepokolebljivu istrajnost koja će joj pomoći da se izdvoji od ostalih. Upravo zbog te pouzdanosti, zrelosti i dara Odri će na pozorišnoj sceni zapaziti filmski agenti i ponuditi joj prvi ugovor. A onda joj se ukazuje prva velika prilika – dobija ulogu čuvene Žiži, i to na Brodveju! A pre premijere, na svojoj prvoj filmskoj audiciji kod slavnog oskarovca Vilijama Vajlera, Odri iz prve dobija ulogu princeze u „Prazniku u Rimu“. Mešavinom elegancije, ljupkosti i mladalačke svežine, osvaja ulogu uz već slavnog Gregorija Peka.

Pošto je „Žiži“ na Brodveju odjeknula kao bomba, Odri te jeseni 1951. preko noći postaje zvezda. Njene crne haljinice uz pismo-tašnu, vrtoglave potpetice i obaveznu nisku bisera, kao i tri-četvrt pantalone uz baletanke i ogromne crne naočare, istovremeno je pretvaraju u modnu ikonu. Njen status dame od stila dodatno će uvećati tada još neostvareni Živanši kreirajući za nju kostime u „Sabrini“. Njihova saradnja, i privatna i profesionalna, ući će u modne anale.

Vrlo vešta u dočaravanju atmosfere i oslikavanju glamura, Vajnbergova u romanu ne izostavlja ni Odrin ljubavni život: tražeći u svakom muškarcu očinsku ljubav, koju nikada nije imala, Odri će se udati za kolegu Mela Ferera i s njim dobiti sina posle velikog broja pobačaja. Ali pošto je ljubav idealizovala i bila nerealna u romantičnom smislu, sreću, uz još jedan propali brak, ipak nije dosegla, iako ju je u profesionalnom životu nakon osvajanja Oskara za „Praznik u Rimu“ ona obilato pratila.

Svi filmovi postaće joj hitovi, osvajala je Oskare, Globuse i Tonije, ali nije bila od onih koji nedostatak ispunjenosti kod kuće mogu da nadomeste uspehom u karijeri. Jer uvek je znala da više želi da bude dobra majka nego dobra glumica. Sinovi su joj danas ostvareni ljudi, jedan filmski producent, drugi grafički dizajner. Pre nego što će početkom devedesetih preminuti od raka (danak cigaretama od kojih se čitav život nije odvajala), poslednje decenije života nije posvetila glumi, već izgladneloj deci širom sveta radeći požrtvovano kao ambasador UNICEF-a.

Autor: Miroslav Bašić Palković