Deluje neverovatno da je
Zora Nil Herston zamalo ostala potpuno zaboravljena, jedan tako važan afroamerički književni glas iz tridesetih godina 20. veka. Tako je njen najpoznatiji roman „
Oči su im gledale u Boga“ tek sedamdesetih/osamdesetih godina iskopan iz arhiva, gde je predugo ostao zanemaren. Ove godine navršava se 85 godina od prvog objavljivanja ovog klasika, što pruža savršenu priliku da se pozabavimo remek-delom Zore Nil Herston.
Džejni Kroford je glavna junakinja ovog romana. Florida dvadesetih godina 20. veka ne pruža mnogo opcija mladoj Afroamerikanki. Ona živi pod pritiskom želja i snova svoje bake, koja je većinu života provela kao robinja na jugu Amerike. Baka pokušava da joj nametne ideju spokojnog bračnog života koji će u uživanju provesti na tremu svoje kuće – što baki predstavlja ideal slobode. Stoga Džejni veoma mlada stupa u prvi brak.
Ubrzo shvata da je u svojoj ishitrenoj odluci previdela pravi karakter svog muža, koji joj nikako ne odgovara. Nakon mučnog perioda i osećaja usamljenosti, odlučuje da pobegne. Saznaćemo mnogo toga o Džejni kroz ovaj njen brak, a i naredni (sa Džodijem Starksom), pre nego što sama ne definiše uslove sopstvene sreće koju će spoznati u trećoj ozbiljnoj vezi. Baš kada upozna mlađeg muškarca po nadimku Čajni Kolačić, Džejni će istinski procvetati u odnosu prema drugim ljudima, a i samom sobom.
Njih dvoje će zajedno napustiti grad i uputiti se u Everglejds (oblast Floride) kako bi brali pasulj. Tu će započeti zajednički život i izgraditi odnose sa članovima zajednice. Džejni ruši konvencije time što se zapošljava na poljima pasulja, uprkos činjenici da je žena, i prvi put će tako iskusiti lično ispunjenje, ljubav i sreću. Uragan Okičobi koji se dogodio 1928. godine, jedna od najsmrtonosnijih oluja koja je ikada zabeležena u severnoatlantskoj oblasti, primoraće ih da se bore za goli život. Opisi te strašne vremenske nepogode i očaja koji je za sobom ostavila zaista su stravični.
Ovaj roman obrađuje širok dijapazon tema: ulogu i položaj žena, instituciju braka, siromaštvo, rasizam, rodne i polne uloge, moć, ljubav, prijateljstvo i još mnogo toga. Dijalozi doprinose sveukupnom doživljaju romana, iako su pisani u južnjačkom stilu i puni žargona. Jedan od najčuvenijih citata je kada se Džejni poverava svojoj prijateljici Fibi: „Čudiće se što se moja ljubav nije rasplela ko njine, ako su ikad kakvu ljubav i doživeli. Onda moraš da im kažeš da ljubav nije žrvanj, koji je isti svakim svojim delićem i deluje isto na sve što takne. Ljubav je more. Kreće se, a opet poprima oblik od svoji obala, i uz svaku obalu je drukče.“
Kada su ovaj roman sedamdesetih godina 20. veka ponovo otkrile književnice poput Odri Lord i
Alis Voker, konačno je počeo da zavređuje priznanja koja zaslužuje kao važno feminističko delo koje je napisala crnkinja. Ovaj roman ostavlja snažan, nepokolebljiv utisak. Kako biste u potpunosti razumeli uticaj koji je Zora Nil Herston imala na crnačku književnost, apelujem: pročitajte ovu fenomenalnu knjigu.
Autor: Roksen Duboa
Izvor: cpress.org
Prevod: Aleksandra Branković