Beogradska Laguna nedavno je objavila divnu, neobičnu novelu/roman
Muharema Bazdulja „
Nedivljiva družba“. Kada ga u mrklom mraku pritisnu bol i nedostatak daha, bezimenom junaku „Nevidljive družbe“, dotadašnji život počinje da se odvija pred očima omeđen geografijom i istorijom bivše Jugoslavije i protkan (pop) kulturom, umetnošću, književnošću i mirisima i ukusima detinjstva i mladosti. Junak romana inspirisanog poezijom Konstantina Kavafija u mrklom mraku gleda „film“ koji je njegov život, preispituje svoje izbore – nametnute ili ne, planove, snove i nadanja, najlepše i prohujale dane njegovog (našeg?) života.
Napisana u jednoj, jedinoj rečenici, Bazduljeva „Nevidljiva družba“ zamišljena je i čita se u dahu. Osim što oko nema gde da se odmori i mozak napravi pauzu, „film“ koji nam Bazdulj „pušta“ je toliko prožimajući, toliko interesantan, melanholičan i intrigantan da nema potrebe za pauzom. Slike i scene se prelivaju iz jedne u drugu i teraju (mada nema ničeg napornog ili pretećeg u tome) čitaoca da nastavi dalje, da pogleda u ogledalo u čijem odrazu je život...
Iako je i ovo jedna od onih posleratnih (i)storija o raspadu jedne zemlje i jednog društva, u „Nevidiljivoj družbi“ nema ničeg patetičnog, pa čak ni mučnog. Ovo je filozofsko, metazifičko putovanje kroz ljudsku dušu koja je sticajem okolnosti potekla sa ovih prostora. Predivno napisano, zrelo delo fantastičnog pisca. Odvojte dva sata i zaronite sa junakom „Nevidljive družbe“ u potpuni mrak. Izronićete preporođeni.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik