Prikaz romana „Na zapad sa žirafama“: Priča veća od života

„Veće od života“ ili larger than life engleski je izraz za tople, emotivne priče koje slave trijumf ljudskog duha, posebno njegove tvrdokorne nepokolebljivosti i neposustajućeg poleta, pred naizgled nepremostivim preprekama za čije savladavanje su potrebne nadljudska upornost i izdržljivost. „Na zapad sa žirafama“, roman nagrađivane američke spisateljice, novinarke i ljubiteljke životinja Linde Ratlidž, upravo je jedna od takvih priča koje slave ljudskost, snagu i upornost.

Nadahnuta istinitim događajima, priča počinje sa dve žirafe koje, dobrano ugruvane u nezapamćenoj oluji, pristižu brodom iz Kenije u Njujork, tek što je istočna obala Amerike septembra 1938. opustošena čuvenim uraganom koji je uništio sve u potezu od Velike jabuke do Mejna. Ugledavši te egzotične životinje koje će biti prebačene u toplu i plodnu Kaliforniju, sedamnaestogodišnje siroče Vudro Nikel, nakon što je ostao bez svega i nema više šta da izgubi, polazi za njima, nadajući se toplom suncu San Dijega. I tako otpočinje prvi transkontinentalni prevoz žirafa u istoriji Amerike, jedan nimalo lagan poduhvat imajući na umu da im puteve preprečavaju nadvožnjaci, mostovi, žice, niske krošnje, uzane litice, smrtonosne serpentine i vijadukti, ali i raznorazne opasnosti u ljudskom obliku: lopovi, probisveti i ostale hulje pokvarenih namera. A tu negde pored njih su i duhovi i gresi iz prošlosti, koji podmuklo čekaju da iskoče pred čoveka kad im se najmanje nada. Dok se u Evropi uveliko budi zlo Hitlerovog fašizma, žirafe nastavljaju svoj put praćene oduševljenim pogledima publike i radoznalaca po svim usputnim varošicama i palankama, a Vudro se u zgodnom trenutku pojavljuje kao pomoć starcu zaduženom za transport tih dugovratih afričkih divova. U vremenu Velike krize koja je na kolena bacila Ameriku istovremeno desetkovanu različitim katastrofalnim vremenskim nepogodama (od smrtonosnih nanosa prašine i suša do uragana), priča o dve nesrećne životinje izbavljene od smrti u Africi, i siročetu Vudiju, dovoljno istrajnom da se izbori za bolje sutra, donosi nadu, nadahnuće i dašak sunca u sivilo tadašnjih sumornih prilika punih beznađa, gladi i bede.

Vudi će na putovanju dobiti mnogo od više od karte za neki novi život. Kao dete koje je odrastalo bez ikakve kvalitetne očinske figure, od Starog će primiti mnoge lekcije i mudrosti koje će upijati u sebe kao presahla zemlja kišu. Blagost i ljubav životinja istovremeno će mu razmekšati srce na putu sazrevanja i odrastanja – u svega dvanaest dana koliko će biti dovoljno da žirafe prebace na drugi kraj kontinenta i da se život izgubljenog siromaška u potpunosti promeni. Savladavajući krivine i okuke na drumu, Vudi savladava i sopstvene strahove, koristeći se snagom svoje nade kao kompasom.

U pozadini ove priče stalno provejava težina finansijske i ekonomske krize u kojoj su se Sjedinjene Američke Države tada zatekle. Iznureni glađu i nemaštinom, stanovnici Teksasa, središta kontinenta i istočne obale, i pogotovo Oklahome u kojoj su ljudi masovno umirali od nestašice hrane i upale pluća izazvanih olujama prašine, beže i hitaju na zapad gde ih, umesto peska, pacova na dokovima i uragana, čekaju sunce, pelikani, galebovi i sočno voće Kalifornije. Međutim, zbog ogromne navale beskućnika policija zabranjuje ulazak svima koji kod sebe nemaju ni prebijene pare niti obećani posao. Na tim mestima, gde su im snovi raspršeni na samoj granici raja, beskućnici su dizali svoja siromaška naselja, takozvane Huvervile. Pored svega toga, priča oslikava i opšte bezakonje, rasnu i polnu nepravdu i šovinizam predratne Amerike, koja živote svojih građana vrednuje jedino ako imaju novca u džepu.

Ovaj roman, zasnovan na istinitoj priči, na kraju vas ostavlja da razmišljate o raznim pitanjima: da li neostvarene ciljeve nismo ostvarili samo zato što ih nismo dovoljno jako želeli? Da li upornošću zaista sve možemo da postignemo? Da li je lakše prepustiti se sudbini i ne činiti ništa i jadikovati, ili život treba uzeti u svoje ruke i poraditi na onoj želji koja vam godinama ne da mira? Jer ako je Vudi prevezao dva tufnasta džina na drugi kraj kontinenta, iako pre toga nije vozio dalje od seoskih drumova i njiva, zar ne možete i vi da svoje želje „prevezete“ iz srca na javu?

Autor: Miroslav Bašić Palković