„Ma koliko da se trudimo, putevi se prostiru samo prema lošim završecima, i jedina sloboda koju imamo jeste do stignemo do različitih vrsta fatalnih krajeva koji pompezno čekaju, pre nego što se zavesa spusti.“
Nije svaki od sedam glavnih junaka romana-misterije cinično-melanholičan kao junakinja koju prepoznajemo iz prethodnog autorkinog romana. Svi su oni, međutim, život pretvorili u kontinuirani bal pod maskama, kakav je igran u romanu „
Strah i njegov sluga“. Spremniji na potajnu prevaru nego na otvoreni kompromis, tri muškarca i četiri žene bore se i sa gubicima koje su nasledili (trauma socijalnog porekla), i sa porazima koje su stekli (izdaja, emotivna i etička). Tok pripovedanja koji vodi od godine 2020. do privilegovanih epizoda iz 80-ih usmeravan je dramskim sredstvima i filmskom montažom, lukavim žanrovskim manevrima i začudnim obrednim praksama.
Ključevi za čitanje romana „
Mir i mir“ posejani su u dosadašnjem konzistentnom opusu
Mirjane Novaković, ali je nestrpljivcima za razumevanje dovoljna Sofoklova „Antigona“, makar i izranavljena od adaptacija. Jetko i setno, Mirjana Novaković uvodi u sliku sveta i epizodiste koji su neretko nežniji od maski koje im stavlja razrovano društvo: drugde bi „madam“ koja prevodi Ničea i blagajnica pošte u Počekovini bili neodrživi. S ciljem da uobliči generacijsku sagu o životu u dve vrste mira, miru pre i miru posle devedesetih, Mirjana Novaković umeće tranziciju u okvire antičke tragedije. Ona piše o kobi koja se nasleđuje i ugrađuje: Antigona je, ne zaboravimo, Edipova kći.
Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova