Prikaz romana „Kuća na jezeru“ Kejt Morton

Sadašnjost i prošlost se susreću u najneverovatnijem spletu okolnosti u poslednjem romanu trenutno najuspešnije australijske autorke čije su knjige prodate u preko 10 miliona primeraka, a našla se i nekoliko puta na listi bestselera Njujork tajmsa.

Radnja romana smeštena je u Kornvol koji povezuje njene romane – tu je uvek neka vrsta misterije koja okružuje ljude koji žive ili su živeli u Kornvolu, porodična veza iz sadašnjosti sa prošlošću i savremen lik, najčešće žena, koji prolazi kroz neku vrstu krize, ali na kraju otkriva misteriju. Dobitna formula koja je u potpunosti iskorišćena u ovom romanu.

Mortonova je pravi majstor u krojenju zapleta, toliko niti je upleteno da drže čitaoca sve vreme uključenim dok se neprestano pita šta će sledeće otkriti. Na samom početku koji se odvija u avgustu 1933. godine, neimenovana žena luta po blatu i kiši u ranu zoru, kopa rupu u koju spušta kutiju i zatrpava je. Savršena postavka misterije!

Radnja romana fokusirana je na dvoje ljudi. Alis Edevejn živi u Londonu, starica je i uspešna autorka trilera. Ona nikada nije prebolela nestanak svog brata Tea kada je imao 11 meseci, tokom zabave jedne ivanjske večeri u junu 1933. godine. Na zabavi koja se dogodila na porodičnom imanju u Kornvolu, bilo je mnogo ljudi na koje Alis sumnja, ali bez tela ili bilo kakvog dokaza, ova priča ostala je najveća misterija njenog života.

Sedamdeset godina nakon Teovog nestanka, mlada detektivka Sejdi Sperou prolazi kroz posebno težak period na poslu. Tokom odmora posetila je svog dedu u Kornvolu gde nailazi na staru kuću koja je sada napuštena i zapuštena. Istog trenutka joj se javlja osećaj da se nešto loše desilo u toj kući i preuzima na sebe rešavanje misterije nestalog deteta.

Zaplet je maestralno izveden, preokreti iznenađuju čitaoca koji će stalno otkrivati nešto novo, ili pak morati da pazi da ne izgubi sve niti priče. Roman se jednostavno ne ispušta iz ruku i neprestano okrećete stranice kako biste otkrili šta se dogodilo toj porodici juna 1933. godine.

Alis je u to vreme imala šesnaest godina. Bila je izuzetno pametno i maštovito dete, smrtno zaljubljena u baštovana Bena. Imala je stariju sestru Deboru i mlađu Klemi, kao i tek rođenog brata Tea. Njihovi roditelji su Eleonor i Entoni koji su se svojski trudili da se izbore sa posledicama Entonijevog učešća u Prvom svetskom ratu u Francuskoj – jasno je da je reč o posttraumatskom stresu koji u to vreme nije bio shvaćen niti dijagnostifikovan.

Osim posleratne traume, gubitak deteta je jedna od osnovnih tema. Nije tu reč samo o nestanku malog Tea, već i o rođenju, usvajanju, napuštanju dece, pitanju dokle bi majka išla da zaštiti svoje dete i šta se dešava sa majkom koju štiti dete. Sve ove teme su upotrebljene sa mnogo osećajnosti i iskrenosti tako da se savršeno uklapaju u ostatak priče.

Izvor: booksellersnz.wordpress.com
Prevod: Dragan Matković