Prikaz romana „Kraj smrti“: Dostojan završetak trilogije epskih razmera

Kada je „Problem tri tela“, prvi deo trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti Liju Cisina, dobio nagradu Hugo za najbolji roman 2015. godine, saznali smo važnu činjenicu: naučna fantastika koja stiže iz drugih država predugo se zanemaruje u SAD i u svačijem je interesu da se ta greška ispravi.

Ne samo da je „Problem tri tela“ izvrstan roman epskih proporcija već nam na fascinantan način prikazuje kako je naučna fantastika evoluirala u (kineskoj) kulturi koja se razlikuje od američke. Priča smeštena u nedavnoj prošlosti, kao i u bliskoj budućnosti, opisuje prvi kontakt između jednog kineskog fizičara i vanzemaljske rase čije interesovanje za Zemlju nije zasnovano na najboljim namerama – stara ideja koju Liju obrađuje na kompleksan način, sa mnogo finesa i činjenica iz astrofizike od kojih će vam se zavrteti u glavi.

Nakon „Problema tri tela“ 2015. godine usledio je roman podjednako zahtevan i zahvalan za čitanje – „Mračna šuma“. Sada se Besede o Zemljinoj prošlosti privode kraju sa romanom „Kraj smrti“. Kako to obično biva sa završnicama trilogija, i ova je sjajna – mada, na sebi svojstven način. Kao i dva prethodna serijala, „Kraj smrti“ se fokusira na različitog protagonistu. U ovom slučaju to je Čeng Sin, raketna naučnica iz naše ere koju su probudili iz veštačke hibernacije pola veka u budućnosti.

Svet koji ona zatiče nije isti kao onaj koji pamti: Vanzemaljski Trisolarijanci – koji u njenom vremenu još nisu bili stigli do Zemlje – sada su u nategnutom primirju sa čovečanstvom, zahvaljujući genijalnom zaustavljanju njihovih planova (što je srž zapleta u „Mračnoj šumi“). Ali ovo novo doba mira i naučnog napretka nalazi se na staklenim nogama, što i sama saznaje kada joj je povereno održavanje Zemljinog odbrambenog sistema protiv neprijatelja koji ne namerava tako lako da odustane.

Osnovna premisa nije ništa novo, ali je Liju nadograđuje mnogim detaljima. I dodaje još. I dodaje još. Ako ste mislili da su „Problem tri tela“ i „Mračna šuma“ opširni, nisu ništa u poređenju sa „Krajem smrti“. Priča više ne obuhvata samo decenije, već vekove. Jedan univerzum vam nije dovoljan? Ima ih još mnogo. Da li ste raspoloženi za opširniji narativ? U „Kraju smrti“ kriju se brojne priče unutar priča, među kojima je i niz raskošnih bajki koje demonstriraju Lijuovu virtuoznost, ali predstavljaju i lagan i preko potreban kontrast atmosferi striktne naučne fantastike u ostatku romana. Unutar ovog pažljivo konstruisanog i nepreglednog kosmičkog okvira koji razobličuje stvarnost, autor prepliće sve lične i filozofske konflikte koje je posejao ranije i dovodi ih do gromoglasnog finala.

Iako jedina mana može biti što Čeng Sin nije uvek dovoljno zanimljiva da nosi priču, njena otkrića o budućnosti svemira – da ne pominjem fascinantan rasplet koji klišeu „poruke u boci“ daje novi život – i te kako to nadoknađuju.

„Preciznost prirode ponekad prevazilazi maštu“, mudro piše Liju jednu od svojih brojnih dubokih misli koje rutinski provejavaju trilogijom.

Roman „Kraj smrti“ je kontemplacija o tehnologiji, progresu, moralnosti, istrebljenju i znanju, koja podseća na triler koji govori o harmoniji kosmosa, i kao takav svedoči koliko daleko je impresivna mašta odvela ovog čoveka: daleko izvan granica svoje zemlje u večni kanon naučne fantastike.

Autor: Džejson Heler
Izvor: npr.org
Prevod: Borivoje Dožudić