Prikaz romana „Kradljivica parfema“: Neobična priča čiji će vas miris pratiti dugo nakon što sklopite korice

Radnja romana „Kradljivica parfema“ autora Timotija Šaferta smeštena je u Pariz uoči Drugog svetskog rata, gde se iz Amerike doselila sedamdestogodišnja penzionisana prevarantkinja Klementina. Kada nacisti nagrnu, vraća se starom pozivu kako bi izvela poslednju prevaru u karijeri.

Glavna junakinja Šafertovog romana veoma je upečatljiva. Vremešna Klem voli da nosi besprekorno skrojena odela. Nalazi se u Parizu u jeku nacističke okupacije, kada je odstupanje od konvencija i otvoreno iskazivanje individualnosti i različitosti veoma opasno.

Međutim, ona je kvir i nikada se nije obazirala na to šta društvo misli i nameće.
 

Kada sam se doselila u Pariz iz Njujorka, još su bile dvadesete, a ja sam bila napunila šezdeset godina. Ovde je moja čudnovatost bila draž, a ne klopka, i pristizali su čudni ljudi. Bili su u kostimima, ali neprerušeni, moglo bi se reći, u celosti i krajnje svoji. Sa ove strane ogledala konačno sam prepoznala sebe. Takve ljude sam poznavala.

Ovde je žena mogla da obuče trodelno odelo i da stavi gospodski monokl a da niko ne zove policiju. I ti obešenjaci su se drznuli da pomisle kako bi od sada moglo biti tako, da bi mogli da žive onako kako žele da žive, da vole one koje vole. Umesto da se sami promene kako bi se uklopili, odlučili su da promene svet. Umesto da postanu više nalik ljudima koji nisu oni, ljudi koji nisu oni možda će se osećati prinuđenim da postanu više nalik njima.

„Valjda je trebalo to da predvidimo“, mumlam. Odstupanje od takve slobode. To je bilo neminovno čak i da se nacisti nisu pojavili, zar ne? Predobro da bi bilo istinito?

„Koji to mi?“, pita Dej.

Koji mi? Kvir stanovnici Pariza, koji uprkos prošlosti koja ih sigurno muči, i ranâ koje još ližu, dolaze u moju parfimeriju u potrazi za nostalgijom.

Ipak, ona je svesna da mora biti oprezna i da ne sme da privlači preveliku pažnju. Nacisti koji su okupirali njen voljeni grad iskoristiće bez ikakvog izgovora svaku priliku da nasrnu, uhapse ili deportuju one koje ih uvrede ili izazovu. I baš kao što je Klem izabrala da joj Pariz bude dom, tako je i izabrala ljude koji su joj postali porodica i za čiju bezbednost brine: Dej, kabaretska pevačica, joj je kao mlađa sestra, a Blu, glumac u pokušaju, kao unuk, takođe su kvir i neprestano u opasnosti upravo zbog onoga što jesu po prirodi.

Kada se jedna druga pevačica, Zoi Sen Onžel, zainteresuje za Klem zbog njenih lopovskih i parfemdžijskih talenata, glavna junakinja će isprva oklevati da se umeša. Ispostaviće se da je Zoi Jevrejka, a da je njen otac, priznati parfemdžija, iznenada nestao. Njegov dnevnik, u kojem se nalaze recepti i koji bi mogao da razotkrije pravo poreklo njegove ćerke, sada se nalazi u rukama naciste Oskara Vosa.
 

Ako mogu da pomognem Zoi, možda bih je spasla od hapšenja ili nečeg goreg.

Stvarno moram da se pripazim. Godinama se uzdam u slabe francuske propise za izručivanje. Ako me nacisti pošalju nazad u Ameriku, izgubiću kuću, bankovne račune. Uhapsiće me za stare zločine. Nekoga mojih godina mogla bi da ubije čak i kratka zatvorska kazna.

... Bez obzira na to, takva nagrada bi bila moja najveća krađa. Draži me poimanje da povratim pariske mirise od nacista. Pariz je zacelo spasao mene. 

Ono što sledi je preukusna i zavodljiva priča o Klementininim ljubavima iz prošlosti i okupiranom Parizu iz sadašnjosti. Ovo je zasigurno jedinstvena priča o Pokretu otpora sa neobičnom junakinjom koja se ne plaši da izgovori istinu dok istovremeno manipuliše nacistima. Stotine priča govore o ovom istorijskom periodu, desetine čije se radnja odvija u Parizu, ali nijednu od njih ne pripoveda starija kvir žena poput Klementine.

Šafert uspeva da ovaj roman ispuni borbenošću, ljubavlju, gubitkom i mnogim drugim emocijama; već od prve stranice Klementina se ističe kompleksnošću i živopisnom ličnošću koju je život namučio. Srećom, nikada nije svedena na kliše ili karikaturu, kao ni ostatak šarenolike ekipe sporednih junaka.

Roman „Kradljivica parfema“ prožimaju uzbudljivi trenuci, mnogo napetosti i česta izlaganja riziku, ali je istovremeno i previše poetičan da bismo mogli da ga svrstamo u samo špijunsko štivo. Šafertova prekrasna proza uzdiže narativ koji nam aktivira sva čula, i gorke i slatke ukuse. Knjiga ostavlja utisak nekog art house filma, pre negoli pukog istorijskog romana, i savršeno dočarava umetnički i raskalašni duh Pariza.

Autor nas neće poštedeti ni ratnih užasa i grozota, što postiže oslikavanjem višedimenzionalnih zlikovaca koji nisu samo „loši momci“, već ljudi od krvi i mesa, koje je zadesila lična tragedija ili koji su se našli pod ogromnim pritiskom okoline – što njihove postupke čini još monstruoznijim i time još više za osudu.

Ova knjiga je savršena za ljubitelje istorijskih romana koji su u potrazi za slojevitom i slasnom pričom, kojima su dosadile jedne te iste priče ali i dalje žude za radnjom smeštenom u jeku Drugog svetskog rata. „Kradljivica parfema“ će se sigurno dopasti i kvir publici, jer svi znamo koliko je zvanična istorija uspevala da ih izbriše sa svojih stranica. A u roman će se zaljubiti i oni koji uživaju u majstorski dočaranoj atmosferi; ova priča će vas toliko omamiti da ćete moći da se zakunete da osećate miris Klementininog parfema i da pod prstima osećate tvid njenih odela.

Jer kao i Klemini parfemi, ovaj roman za sobom ostavlja miris koji će vas pratiti dugo nakon što sklopite korice.

Autor: Endži Beri
Izvor: criminalelement.com
Prevod: Aleksandra Branković