Prikaz romana „Kotao“: Vulkanski mislilac i istina o kišobranu Robinsona Krusoa

U jeku turističkih pohoda na Siciliju, evo predloga: pre nego što upoznate pravu Etnu, uronite u literarni vulkan, koji je jednako uzbudljivo stvorio Jovica Aćin. I desiće se još jedno čudo – na putu će vas pratiti, niko drugi do Fridrih Niče. Nateraće vas na to autor, mag priče, vlasnik „Andrićeve nagrade“, našeg najprestižnijeg književnog priznanja za pripovedanje.

Glavnu ulogu poverio je Italijanu Gamberu Rosiju koji se preselio u Srbiju, promenio ime i mahom ga zovu Pavle Srbenda. Razloge za tu odluku otkrivaćete znatiželjno. Još kada je bio student, očarao ga je nemački veleum Niče, FN, kako ga uglavnom oslovljava u knjizi. Smatrao je da se njegovo „vulkansko mišljenje“ ne da valjano razumeti bez Sicilije.

Ničeov put na jug bio je posut zagonetkama koje su zaintrigirale Gambera i on ih polako otkriva vodeći nas u prave literarne avanture. Navikli smo da Aćinova dela izlaze iz okvira krutih definicija, da obiluju realističkom fantastikom, dinamikom i neočekivnim obrtima, grotesknim i komičnim elementima. Ono što posebno fascinira jeste galerija čudesnih likova, pre svega samog Gambera i njegove supruge Sandre, žene koja lako nestaje i opet se pojavljuje u njegovom životu. Ovo jeste i priča o ljubavi. Reći će mu bolnu istinu. „Nisi rođen za ljubav. Tačka. Ubija te odsustvo svake vizije.“ Njena naučna preokupacija bio je Servantes, pa ćemo tako na dugom putovanju „Kotlom“ stići i do male knjižare u Barseloni gde je slavni Španac štampao prvo piratsko izdanje svoje knjige.

Plovićemo Tirenskim morem sa gusarom Karbunaklom Bonapartom koji se dičio da je sin Napoleonovog kopileta. Važan lik za glavnog junaka. Rešio je jednu njegovu zagonetku, „malo otkriće koje je otvaralo stazu ka većoj zagonetki“.

Ta veća ga je zvala i pohrlio je tamo kuda je, po dovoljno tačnom gusarevom nagoveštaju, plovio „Sveti januar“, navodni brod utvara i na njemu slepi putnik, po svoj prilici FN. Na Siciliju u Mesinu. Zar nije dovoljno da zaplovite sa njim?!

„Izraz davno ovde naseljenih Grka za svaki vulkan, mesto elementarnog ognja, bio je etna. To je ostalo kao naziv za ovaj vulkan“, otkriva junak, pijući kafu bez kofeina u Via Etnea. Mi, uz roman, otkrivamo mnogo toga. I ovo je literarna etna.

Nižu se poznati istorijski likovi, izmaštani junaci, podaci i ljudi koji će vam zahvaljujući spisateljskom umeću autora izgledati potpuno uverljivo, kao da mu se sam Niče poveravao. Kako da ne poverujete da je Niče koristio isključivo crne kišobrane s rebrima od čelične žice ? Ili da sumnjate u tvrdnju da je kišobran izum Robinsona Krusoa ? Još kad Aćin potanko objasni kako je tekao proces.

Primenljiv je savet majke junaka koja mu je pripovedala o svakojakim čudesima. Ona je svaku priču započinjala istom rečenicom: „Ovako je bilo i ovako nije bilo.“ Napetost raste sa svakim novim tragom i vodi do zločina s neslućenim posledicama.

Pisac nas već na koricama upozorava: „Potraga za istinom o drugima uvek vodi ka otkrivanju istine o onom koji traga.“ Da li ste spremni za to? Verujte, isplati se.

Nazvali su ovaj roman psihotrilerom. S razlogom.


Autor: Vesna Jovanović
Izvor: rts.rs