Prikaz romana „Kotao“: Aćinov književni kentaur

Jovica Aćin je nagrađivani autor koji može da se pohvali nizom značajnih priznanja, a njegove knjige su već dugo prisutne u našoj književnoj ponudi, primećene su i cenjene. Književna kritika je još odavno uočila da njegovi romani i priče izmiču kalupu i svrstavanju u kategorije, da ih je teško smestiti u određenu „fioku“. Aćinova proza nije ni sasvim realistična ni sasvim fantastička, već mešavina uticaja, svojevrsni književni kentaur ili himera. Aćim u svojim delima po običaju meša i kombinuje bujnu maštu i vlastita životna iskustva, prožima ih metafizičkim, tragičnim i komičnim.

„Kotao“ je najnoviji Aćinov roman, nedavno objavljen u izdanju Lagune. Ovo delo se po mnogo čemu uklapa u dosadašnji opus ovog plodnog pisca, ali ga istovremeno i nadograđuje i proširuje, obogaćuje „ukusom trilera“. „Kotao“ nudi nešto što do sada nismo bili u prilici da uočimo u prozi Jovice Aćina, ali je istovremeno i knjiga koja se sasvim dobro uklapa u dosadašnji književni niz ovog pisca.

Glavni lik „Kotla“ je Gambero Rosi, italijanski državljanin koji već duže obitava u Srbiji, čovek radoznalog duha, rastrzan vlastitim ljubavima i demonima. Rosi je opsednut proučavanjem života i stvaralaštva Fridriha Ničea, a posebno je zaintrigiran filozofovom posetom lučkom gradu Mesini na Siciliji tokom 1882. godine. Kako Rosi produbljuje svoje istraživanje, tako postepeno primećuje tragove zločina koji se (možda!) odigrao, što će uticati na Italijanovo poimanje sveta, kao i na njegovu dalju sudbinu. Iz misterije u koju se upleo proisteći će posledice, sve do raspleta u kome se kriju neočekivani i šokantni obrti.

Pisac je „Kotao“ nazvao „romanesknim ludiranjem na imaginarnom mostu između Sicilije i Srbije“, što i jeste sasvim dobra definicija ovog dela. Aćin nije želeo da napiše tipski triler, pa čak ni žanrovsko delo. Ipak, dvadeset i četiri poglavlja „Kotla“ poseduju napetost koja ga približava žanru, knjiga se čita sa lakoćom, a u čitaocu rađa želja da dopre dođe do razrešenja misterije. „Kotao“ je napisan da zaintrigira, da nas natera na razmišljanje o životu i ljubavi, istovremeno poduči i zabavi, pa me ne bi čudilo ako se desi da zahvaljujući ovom roman Jovica Aćin proširi svoju čitalačku publiku i privuče nove poklonike.

Autor: Nikola Gavranović, književni kritičar
Izvor: Nedeljnik